GW2RU
☰
GW2RU
✕

Зашто је руски физичар замрзавао слепе мишеве?

Open AI
Порфириј Бахметјев први је у свету изазвао стање анабиозе код сисара и приближио се идеји криогеног очувања живота.

Да ли је могуће продужити живот живог бића тако што ћемо га замрзнути, а затим поново одмрзнути? Идеје о очувању живих организама замрзавањем заокупљале су научнике још пре неколико векова, али је први човек на свету који је успео да изазове стање анабиозе код сисара био руски физичар Порфириј Бахметјев (1860–1913).

Из Русије у Европу

Public domain

Бахметјев је завршио реалну школу (како су се некада називале школе са нагласком на природним наукама) у Саратовској области, а затим наставио школовање на Универзитету у Цириху. Тамо је написао докторску дисертацију о лутајућим електричним струјама. Ипак, његова права страст били су… инсекти.

Деведесетих година 19. века преузео је катедру за експерименталну физику на Софијском универзитету у Бугарској. Осам година касније, припремајући предавање, приметио је да у уџбеницима биологије нема података о телесној температури инсеката. Одлучио је да сам попуни ту празнину и почео да хлади лептире. У једном тренутку један од њих готово је био потпуно прекривен леденом кором, али је, када је лед почео да се топи, поново оживео. Бахметјев се тада запитао: ако замрзнути инсект може да се врати у живот, да ли би исти оглед могао да се изведе и на некој животињи?

Слепи миш у стању анабиозе

Бахметјеву су биле потребне године да пронађе одговарајуће услове за оживљавање слепих мишева. И коначно, 8. фебруара 1912. године, успео је! Како је сам научник записао, животиња је охлађена на минус четири степена, након чега је извађена из хладне купке и положена на сто. Била је потпуно укочена и није давала никакве знаке живота.

„Постепено су јој се крила спуштала и одједном се у пределу трбушне дупље појавио једва приметан покрет: почела је да се помера! У првом тренутку, од радости нисмо знали шта да радимо, али је доктор Бурше извадио сат и почео да прати дисање… Већ наредног дана миш је нормално дисао и показивао намеру да одлети. Међутим, питање анабиозе код слепих мишева тиме још није било решено“, записао је научник.

Open AI

Како би се уверио да срце заиста престаје да ради, а не само да куца слабије, Бахметјев је отворио грудни кош слепог миша. Срце је било потпуно замрзнуто, али је након неколико минута поново почело да ради. Научник је зашио грудни кош, а слепи миш наставио је нормално да живи у лабораторији. Ипак, неколико дана касније побегао је на слободу – како наводе извори, због непажње лабораторијског помоћника.

Како год било, био је то први потврђени случај вештачки изазване анабиозе код сисара.

Слобода у времену

Након успешног огледа са слепим мишем, Бахметјев је поставио начело које ће постати важно за будући развој криобиологије: повратак из стања анабиозе могућ је само док се у ћелијама још нису створили кристали леда који разарају структуру ткива. Научник је сматрао да би вештачки изазвана анабиоза могла да пронађе примену у медицини. На пример, замрзавањем би се могли уништити узрочници болести.

Порфириј Бахметјев преминуо је 1913. године, не стигавши да даље развије своје идеје.