Пре 330 година, у Русији је основана редовна морнарица

30. октобра 1696. године, Бољарска дума је, на инсистирање Петра Великог, усвојила декрет „Морски бродови који треба да буду“. Бродови су се и раније градили у руској држави, али не систематски. Сада су, међутим, почели да стварају сталну поморску силу са јединственом организацијом, централизованим управљањем, прописима и утврђеним особљем.

Исте године, цар је основао Адмиралитетски приказ, који је надгледао изградњу, наоружавање и снабдевање флоте, као и регрутовање морнара и официра. Приказ војно-поморских послова, основан две године касније, био је задужен за војне операције.

Вороњеж је постао „колевка руске флоте“, где су се флотиле обучавале за борбу против Турака. Бродови изграђени овде путовали су реком до Азовског мора. Убрзо након избијања Северног рата против Шведске, Руси су учврстили упориште на обали Балтика и одмах почели да граде поморску силу тамо. Руска Балтичка флота прославила је своју годишњицу 1703. године.

Редовна морнарица је остварила своју прву велику победу 7. августа 1714. године код рта Гангут (данас полуострво Ханко) у Финском заливу. Флотила чамаца под командом Петра Великог заробила је десет непријатељских бродова, укључујући и водећи брод, артиљеријски једрењак „Слон“. У част тога, у Санкт Петербургу је подигнута тријумфална капија са орлом који седи на слону и натписом „Руски орао не хвата муве“.