Шта се дешавало у Русији када је шпанска „Непобедива армада“ пропала?

Крајем јула 1588. године, на врхунцу англо-шпанског рата, флота војводе Алонса Переза ​​де Гузмана ушла је у Ламанш. Такозвана „Непобедива армада“, која се састојала од приближно 130 бродова, спремала се за инвазију на Енглеску, где су Шпанци рачунали на подршку локалних католика. Међутим, мања, али окретнија енглеска флота и дуготрајна олуја довели су до потпуног неуспеха операције. Мање од половине шпанских бродова вратило се кући.

У то време, руском државом владао је Фјодор I Иванович, син Ивана Грозног и последњи члан династије Рјурикович који је држао престо. Права моћ почивала је у рукама његовог зета, бојарина Бориса Годунова, који је постао цар након монархове смрти 1598. године.

Земља се опорављала од бруталног Ливонског рата 1558-1583. и није журила да се упусти у још један велики сукоб. Ретко насељене степе Азовског и Црног мора, познате као Дивља поља, активно су се развијале – управо су одатле номадска племена вековима пљачкала руске земље. Истовремено, тврђаве су се интензивно градиле у Сибиру, где су Козаци атамана Јермака недавно утрли пут царским трупама.

Главни догађај 1588. године био је долазак патријарха Јеремије II Цариградског у Москву. Он је стигао само „да донира милостињу за изградњу цркве“, али је одмах наишао на притисак Годуновљеве владе. Влада је неколико година разматрала идеју о оснивању сопствене патријаршије. Од пада Византијског царства 1453. године, зависност Руске цркве од Цариграда је стално опадала, а овај корак би је потпуно елиминисао.

Две стране су месецима тражиле компромис. У једном тренутку, поглавар Цариградске цркве се чак понудио за руски патријаршијски престо, али су се одлучили за митрополита Јова Московског. Јеремија га је 5. фебруара 1589. поставио за првог московског патријарха и, пошто је добио великодушне поклоне од цара, отпутовао кући.