Кога називају „руским Шерлоком Холмсом“?

Биографски подаци о раним годинама Ивана Путилина прилично су оскудни. Рођен је 1830. године у малом граду Новом Осколу, у породици сиромашног чиновника. Успео је да заврши четворогодишњу окружну школу, али није имао могућности да настави школовање. Са 14 година почео је да ради као курир, али је схватио да на том послу нема могућности за напредовање, па се са 20 година упутио у Санкт Петербург, код старијег брата Василија, који је већ радио у Министарству унутрашњих послова. Захваљујући препоруци брата, добио је место писара у привредном одељењу министарства. Свестан да му стечено образовање није довољно, слободно време посветио је учењу, па је три године касније, као ванредни кандидат, положио испите из целокупног гимназијског градива при Санктпетербуршком универзитету. Тиме су му се отвориле могућности за напредовање у служби и стицање племићког статуса.

Убрзо је поднео молбу за премештај и постављен је за млађег помоћника полицијског надзорника у Санкт Петербургу.

Рађање „Методе имплементације“

Путилиново радно место било је једно од најопаснијих у престоници: пијаца у близини Апраксиног двора привлачила је криминалце свих врста. Управо овде будући детектив је стекао своје прве вештине, а касније је усавршио мајсторство прерушавања.

Био је међу првим припадницима руске полиције који су систематски примењивали оно што данас називамо радом под прикривеним идентитетом. Често се прерушавао у бескућника, надничара, пијаног занатлију или лучког радника и, ризикујући живот, обилазио озлоглашене крчме у сиромашним градским четвртима. На тим местима прикупљао је информације, истовремено проучавајући обичаје, правила и традицију криминалног света. Захваљујући изузетном умећу прерушавања, изградио је широку мрежу доушника и, према проценама историчара, решио стотине кривичних дела.

Један од његових првих познатих случајева било је откривање банде „давитеља“ 1855. године. Ова банда је пљачкала и убијала таксисте на путевима, давећи их конопцима. Путилин је не само проналазио криминалце већ се и инфилтрирао у њихове редове, за шта је добио своје прво одликовање — Орден Светог Станислава 3. реда.

Оснивање криминалистичке полиције

До средине шездесетих година XIX века, након укидања кметства, стопа криминала у Русији нагло је порасла. Дотадашњи систем, у којем су се потрагом за преступницима бавили судски истражитељи и полицијски надзорници градских квартова, више није могао да одговори на изазове. Постало је неопходно основати посебну службу. Путилин је 31. децембра 1866. године именован за начелника тек основане криминалистичке полиције Санкт Петербурга. У почетку је служба имала мало запослених: начелника, помоћника, четири чиновника задужена за посебне задатке, 12 полицијских надзорника и 20 детектива. Ипак, и са тако малим бројем људи прославила се решавањем најпознатијих и најсложенијих кривичних случајева.

Међу њима је било и убиство аустријског војног аташеа, кнеза фон Аренсберга, 1871. године. Случај је претио да прерасте у међународни скандал, па је цар Александар II захтевао извештаје на сваких сат времена. Путилин је за мање од једног дана пронашао убице, бивше осуђенике, али они нису признавали злочин. Тада је детектив применио психолошки трик: једном од осумњичених рекао је да ће свакако бити погубљен због убиства дипломате, те да му признање више ништа не може променити. Осумњичени је потом проговорио и открио да убиство није било наручено, већ је до њега дошло током покушаја пљачке. Разбојници су хтели да опљачкају дипломату док је спавао, али се он пробудио. За решавање овог случаја аустријски цар одликовао је Путилина Командирским крстом Ордена Франца Јозефа III степена.

Његов приступ испитивању осумњичених био је необичан за то време. Путилин никада није примењивао физичку силу над њима. Чак и према најсуровијим преступницима понашао се учтиво, а испитивања је увек обављао насамо. Савременици су истицали његово познавање људске психологије, изузетну проницљивост и смиреност у свим околностима.

Наслеђе

Након 13 година на челу криминалистичке полиције, крајем 1889. године Путилин је због здравствених проблема отишао у пензију. Имао је чин тајног саветника, који је одговарао чину генерал-потпуковника. Живео је на имању у Новоладошком округу, где је написао своје чувене мемоаре „40 година међу разбојницима и убицама“.

Ови записи представљају важан историјски извор, али су књижевно обрађени. У књизи се налазе 22 детективске приче, написане у сарадњи са публицистом Михаилом Шевљаковом, као и „Приказ неких врста крађа у Петербургу“. Збирци претходи текст познатог правника Анатолија Конија, који је Путилина сажето описао следећим речима:

„Путилин је по природи био изузетно надарен човек, као да је посебно створен за своју службу... Захваљујући њему, огромне суме новца враћене су државној благајни и приватним лицима... Разоткривен је и расветљен читав низ великих превара, фалсификата... и загонетних убистава.“

Иван Дмитријевич Путилин преминуо је 18. новембра 1893. године. Руско Министарство унутрашњих послова установило је 2017. године медаљу која носи његово име.