Какви су били „благородные разбойники“ у руској књижевности?

У романтизму, „благородный разбойник“ је позитивни јунак, а не зликовац. Често племенитог порекла, он је приморан очигледном друштвеном или породичном неправдом да стане на погрешну страну закона и постане разбојник у име обнављања правде. Истовремено, он одржава унутрашњи кодекс части: не пљачка сиромашне, штити слабе и често изазива саосећање код читаоца, јер су његови злочини изазов неправедном друштву, а не израз похлепе или окрутности. Ова слика такође није била страна руској књижевности.

Владимир Дубровски (Александар Пушкин, „Дубровски“)

Владимир Дубровски је протагониста недовршеног романа Александра Пушкина „Дубровски“ и водећи разбојник у руској књижевности. Млади руски племић и официр из 19. века, враћа се кући из престонице и сазнаје да је његов богати и утицајни комшија, Тројекуров, запленио његово породично имање и убио његовог оца. Изгубивши све, Владимир постаје вођа банде разбојника, али пљачка само богате и неправедне. Да би био близу Маше, кћерке Тројекурова, он тајно улази у кућу свог непријатеља прерушен у француског учитеља Дефоржа и заљубљује се у њу. Када је Маша приморана да се уда против своје воље за старог кнеза Верејског, Дубровски покушава да је спасе, али је прекасно; из љубави према Маши, он напушта своју освету над њеним оцем, распушта своју банду и нестаје.

Јемељан Пугачов (Александар Пушкин, „Капетанова кћи“)

Пугачов је био стварна историјска личност, предводник сељачког устанка у XVIII веку, али и један од јунака Пушкиновог романа „Капетанова кћи“. У Пушкиновом делу он није приказан као обичан сурови бунтовник, већ као сложена и противречна личност. Способан је за страшне злочине и немилосрдне обрачуне, али уме и да покаже великодушност и да памти учињена добра дела. Тако поштеди живот Петру Грињову, јер памти да му је овај некада поклонио стари зечји кожух. Пушкин га не идеализује, али га не приказује ни као једнозначног зликовца. Пугачов је мудар, духовит и поседује особиту народну привлачност. Истовремено, он је трагична личност која и сама наслућује да је њен пут унапред осуђен на пропаст.

Кудејар (Николај Некрасов, „Коме у Русији добро живи“)

У поеми Николаја Некрасова Кудејар је легендарни разбојнички харамбаша који се у старости каје за своја дела и који је одлучио да се замонаши како би искупио тешке грехе. Према предању које је опевано у поеми, један старац му одређује необично искушење: годинама мора ножем да засече стабло огромног храста. Ипак, његови греси бивају опроштени тек када убије пана Глуховског, суровог земљопоседника који се хвали тиме што мучи, злоставља и веша своје сељаке. У том тренутку храст се чудесно сам обара, што симболизује опроштај с неба.

Капетан Копејкин (Николај Гогољ, „Мртве душе“)

Капетан Копејкин јунак је приче уметнуте у Гогољеву поему „Мртве душе“. Он је официр и учесник Отаџбинског рата 1812. године, који се враћа кући као инвалид, без руке и ноге. Без средстава за живот и ичије подршке, одлази у Санкт Петербург да од државе затражи помоћ која му припада. Међутим, равнодушни чиновници само обећавају да ће размотрити његов захтев, остављајући га без икаквог решења. Доведeн до очаја због бездушности власти, Копејкин, према гласинама, постаје предводник разбојничке дружине у рјазањским шумама. Наводно пљачка искључиво државну имовину, не дирајући приватну.

Номах (Сергеј Јесењин, „Земља ниткова“)

Номах је предводник побуњеничке дружине на Уралу 1919. године, у коме се лако препознаје историјска личност анархисте Нестора Махна. Некадашњи учесник револуције разочарао се у нову власт, па одлази у шуме и започиње борбу против поретка који сматра неправедним. Номах пљачка воз који превози злато. Он је трагични бунтовник и анархиста који слободу цени више од богатства и коме није циљ лично богаћење.