Уметник који је дао живот руским бајкама
Ако сте одрастали у Русији и родитељи су вам читали бајке, велика је вероватноћа да су вам се изузетне илустрације Ивана Билибина (1876–1942) заувек урезале у памћење.
Билибин је најпре сањао о томе да постане правник и чак је 1900. године дипломирао право на Универзитету у Санкт Петербургу. Ипак, тај позив није угасио његову уметничку страст, па је сликарство изучавао код више чувених уметника, међу којима је био и Иља Рјепин.
Билибинов таленат био је цењен и далеко изван света издаваштва. Као велики познавалац традиционалне и историјске ношње, Билибин се бавио и сценографијом и костимографијом за опере и балете широм света, између осталог у Прагу, Паризу и Буенос Ајресу.
Билибинова машта и изузетан дар за приказивање разних митских птица нашли су примену на један сасвим неочекиван начин. Његова скица двоглавог орла послужила је као основа за званични симбол Руске Империје 1917. године. Ипак, већ наредне године, симбол је одбачен, након што су бољшевици преузели власт и прогласили социјалистичку државу. Готово 75 година касније, Билибинов орао поново је послужио као инспирација савременим уметницима и данас се користи као званични амблем Централне банке Русије. Узмите новчић издат пре 2016. године и окрените га на страну са грбом — видећете једно од многих Билибинових ремек-дела.
Данас се Билибин углавном памти као илустратор бајки, али је овај уметник израђивао скице и за романе. На слици је његова скица Петра Великог за истоимени роман Алексеја Толстоја.
Бежећи из револуционарне Русије, Билибин је доспео у логор у Каиру, где су британске власти смештале руске избеглице које су стизале бродовима. У Каиру је провео пет година, а затим се преселио у Александрију, пре него што је отишао у Париз. На слици су Билибинове сценографске декорације за балет „Романса мумије“.
Иако је напустио совјетску Русију, Билибин није био присталица царског режима. Још 1906. године био је ухапшен због учешћа у стварању сатиричног часописа „Жупел“. На слици је Билибинова политичка карикатура цара.
У Египту је Билибин зарађивао за живот израђујући фреске којима су украшаване куће имућних људи, а истовремено је проучавао староегипатску уметност. На слици је Билибинова слика унутрашњег дворишта џамије Ал-Азхар и Универзитета у Каиру.
Билибин је свој препознатљиви стил открио током боравка у селу Јогна, 400 километара од Москве. Тамо је створио серију илустрација за руске народне бајке — „Царевић Иван“, „Жар-птица“ и „Сиви вук“. Ове илустрације постале су култне и заувек обележиле његов уметнички стил.
Поред чувених јунака из бајки, Билибин је стварао и изузетне сценографије, попут ове за оперу „Руслан и Људмила“.
Готово све Билибинове слике у себи носе дух руске народне културе. На пример, ово дело из 1911. године познато је свакоме ко је икада боравио на руском селу.