Како је руски самовар стигао у Иран?

Први самовари у Русији почели су да се израђују још тридесетих и четрдесетих година XVIII века. За првенство у њиховој производњи надмећу се фабрике чувених индустријалаца Демидова на Уралу и у Тули. Убрзо су самовари почели да се производе и у другим крајевима Русије.

Михај Зичи. „Александар II и Шах Насер Ед-Дин током параде на Царицином лугу 1873. године“.

Управо у Русији се са традицијом руског гостопримства упознао персијски владар Насир ел Дин Шах Каџар. Иран се, наиме, све до 1935. године називао Персијом. Владар је три пута долазио у Русију у званичне посете, почевши од 1873. године. Циљ његових путовања био је да се упозна са европским новинама и тековинама које би Персија могла да прихвати. Његов пут водио је преко Каспијског мора, а затим кроз Москву, Коломну и друге градове све до Санкт Петербурга.

Према једној верзији, он је неколико руских самовара лично понео у домовину као необичне предмете. Према другој, руске трговце је подстакла жеља да му их поклоне. Како год било, идеја да се чај припрема и служи из самовара допала се персијском владару и његовом двору.

Тулски трговци Баташеви и Шемарини организовали су испоруке самовара у Иран. Убрзо су, међутим, и локални мајстори започели сопствену производњу, украшавајући самоваре мотивима источњачких орнамената. Главни центар производње постао је град Боруџерд, у ком се самовари израђују и данас.