Како је архитекта из СССР-а изградио половину Лондона

Тридесетих година XX века, широм Лондона почела су да ничу стамбена насеља која су својим изгледом подсећала на совјетске зграде, па чак и на касније „хрушчовке“, као и на најбоља остварења совјетске авангардне архитектуре. За овај необичан архитектонски печат заслужан је Бертолд Љубеткин, архитекта који је из Совјетског Савеза емигрирао у Велику Британију.

Ко је био Бертолд Љубеткин?

Бертолд Љубеткин рођен је 1901. године у Тифлису, тадашњем делу Руског царства (данашњем Тбилисију у Грузији). Уметничко образовање започео је у Петрограду, а наставио на чувеном Вишем уметничко-техничком институту – ВХУТЕМАС-у у Москви. Ова висока школа представљала је једно од главних средишта совјетске авангарде, где се Љубеткин упознао са конструктивизмом, правцем који ће трајно обележити његов стваралачки опус.

Бертолд Лубеткин (1901–1990), архитекта рођен у Русији, а стваралачки везан за Велику Британију, на фотографији из 1947. године. Током тридесетих година XX века створио је дела која су из темеља променила британску архитектуру. Најпознатији је по базену за пингвине у Регентовом парку и стамбеној згради „Хајпоинт 1“ у Хајгејту.

Године 1922. напушта Совјетски Савез и одлази у иностранство. Живео је у Варшави, Берлину и Паризу, где је радио на уређењу совјетских изложби, а истовремено сарађивао са западноевропским архитектама. Стамбена зграда у Улици Авенија де Версај 25 у Паризу јасно сведочи о његовом конструктивистичком изразу.

Француска, Париз, зграда у Авенији Версај 25. Архитекте: Жан Гинсберг и Бертолд Лубеткин.

Све до 1931. године Љубеткин је веровао да ће се вратити у Русију. Земљу није напустио из идеолошких разлога; напротив, као младић из јеврејске породице сматрао је да му је управо револуција омогућила животне и професионалне прилике. Био је присталица социјалистичких идеја и исте године учествовао је на конкурсу за пројекат Дворца Совјета у Москви.

Међутим, са учвршћивањем Стаљинове власти авангардна архитектура, као и сама авангарда у уметности, постепено је потискивана и осуђивана. Због тога је Љубеткин одлучио да уместо повратка у Москву своју будућност потражи у Лондону.

Од базена за пингвине до стамбених насеља и здравствених установа

Кућа Велс, објекат у оквиру стамбеног комплекса „Спа Грин Естејт“, који је пројектовао архитекта Бертолд Лубеткин, у Клеркенвелу, Лондон, Велика Британија.

По доласку у Енглеску основао је архитектонски студио „Тектон“ и започео пројектовање стамбених зграда, читавих насеља и квартова са социјалним становима.

Међу његовим најпознатијим делима налазе се стамбене куле Highpoint I и Highpoint II, које подсећају на московске стамбене блокове. Ипак, временом су постале један од најцењенијих примера модернистичке архитектуре и привукле пажњу имућних љубитеља авангарде.

Пројектовао је стамбену зграду Isokon 1934. године, у лондонској четврти Кемден, једно од најзначајнијих остварења конструктивизма у Великој Британији. Занимљиво је да су у тој згради касније живели и поједини припадници совјетске обавештајне службе.

Isokon

Љубеткин је темељно преобликовао и лондонску општину Финсбери, где је 1938. године изградио чувени Здравствени центар. Стаклени блокови на фасади, препознатљиви за совјетску архитектуру тог доба, постали су један од његових најупечатљивијих елемената.

„Хајпоинт“, Хајгејт, Велика Британија. Архитекта: Бертолд Лубеткин, 1935. година.

Овај пројекат био је револуционаран и по својој намени. Становницима Финсберија пружана је бесплатна здравствена заштита, што је представљало значајан искорак и снажно утицало на развој британског система јавног здравства.

– Дом здравља „Финсбери“, улица Пајн.

Једно од најпознатијих Љубеткинових дела свакако је Penguin Pool у Лондонском зоолошком врту, изграђен 1934. године. Овај необичан павиљон са базеном и препознатљивим спиралним рампама, по којима су се пингвини кретали, брзо је постао једна од највећих атракција зоолошког врта.

БАЗЕН ЗА ПИНГВИНЕ, ЛОНДОНСКИ ЗООЛОШКИ ВРТ

Након тога пројектовао је још неколико зоолошких вртова у модернистичком духу широм Енглеске, међу којима се посебно издваја зоолошки врт у Дадлију.

Киоск у оквиру Зоолошког врта у Дадлију, пројектантског тима „Тектон“, дело руског архитекте Бертолда Лубеткина, 1935–1937. године.

Комуниста у капиталистичкој Енглеској

И после емиграције Љубеткин је остао доследан својим социјалистичким уверењима и није прекинуо везе са отаџбином. У Великој Британији приступио је Комунистичкој партији, а 1942. године Совјетска амбасада у Лондону поверила му је израду споменика Владимиру Лењину. Споменик је постављен на месту где је Лењин некада живео током емиграције, али није опстао – уклоњен је 1947. године, у првим годинама Хладног рата.

На истој локацији Љубеткин је касније, по наруџбини британских власти, пројектовао нови стамбени комплекс под називом Lenin Court. Недуго потом комплекс је преименован у Bevin Court.

Изглед и главни улаз у Бевин Корт.

Посебну вредност ове зграде представља њено монументално унутрашње степениште, једно од најлепших остварења конструктивистичког духа у британској архитектури. Изградња је завршена 1954. године и то је, уједно, био последњи велики пројекат Бертолда Љубеткина.

– Степениште Бертолда Лубеткина у оквиру стамбеног комплекса „Бевин Корт“ у источном Лондону. Лондон, Велика Британија.

Хладни рат и смрт Стаљина означили су крај једне епохе. Љубеткин је са разочарањем посматрао како социјалистички идеали у Британији постепено уступају место тријумфу капитализма, док су његова здања, првобитно замишљена као пример приступачног и квалитетног становања, временом постала симбол престижа и луксуза.

Споменик Лењину, дело Бертолда Лубеткина, постављен 1942. године испред куће у Холфорд скверу 30 у Лондону, у којој је Лењин живео. Споменик је недавно био очишћен након што је био оскрнављен фашистичким графитима, 8. новембра 1943. године.

На врхунцу стваралачке славе повукао се из архитектуре и више од четири деценије живео далеко од јавности. Преминуо је 1990. године у Бристолу, оставивши за собом дело које и данас представља један од најзначајнијих спојева совјетског конструктивизма и британског модернизма.