Како је руски учитељ постао генерал?
Грађански рат у Русији из корена је променио живот Уржина Гармајева, некадашњег учитеља бурјатског језика из Забајкалског краја. Стао је на страну антибољшевичких снага и служио је као интендантски официр за козачког атамана Григорија Семјонова.
Након пораза Семјоноваца 1921. године, Гармајев је побегао у Манџурију. У почетку се бавио сточарством, а потом је постављен за управника једног пограничног округа. Седам година касније, током Баргинског устанка Монгола против кинеске власти, окупио је и предводио оружани одред који је одиграо значајну улогу у гушењу устанка.
Јапан је окупирао Манџурију 1932. године и успоставио државу Манџукуо. Каријера Уржина Гармајева тада је нагло кренула узлазном путањом, не само захваљујући његовим организационим способностима већ и захваљујући његовој служби атаману Семјонову, кога је Токио подржавао током грађанског рата. Штавише, током окупације Манџурије, спасао је седам јапанских инжењера, сакривајући их од Кинеза.
Гармајев је добио чин пуковника војске и поверено му је командовање снагама за обезбеђење једне од пограничних покрајина. Учествовао је у потерама за кинеским партизанима, организовао провокације и диверзије дуж границе са Совјетским Савезом и Монголијом, а 1939. године командовао је трупама у борбама против Црвене армије на реци Халхин Гол.
Генерал-лајтнант Гармајев постављен је за команданта 10. војног округа Манџукуоа 1940. године. Потписао је десетине смртних пресуда људима оптуженим за сарадњу са совјетском обавештајном службом. Четири године касније премештен је на наставничку дужност.
Током совјетско-јапанског рата, 1945. године, Гармајев се предао совјетским снагама. Две године касније, стрељан је под оптужбом за „оружану инвазију“ на совјетску територију и „помагање међународној буржоазији, која тежи да сруши комунистички систем“.
