Како је Северни рат претворио Русију у царство?

1. Густав Седерстрем, „Победа код Нарве“ (1905)

Почетком XVIII века, коалиција Русије, Данске, Пољско-литванске државе и Саксоније супротставила се моћној Шведској, која је господарила севером Европе и Балтичко море практично претворила у своје унутрашње море. Почетак рата, међутим, претворио се у катастрофу за савезнике. Одважни поход шведског краља Карла XII на Копенхаген извео је Данску из рата, Саксонци нису успели да заузму Ригу, док је руска војска претрпела тежак пораз код Нарве.

2. Митрофан Греков, „Напад шведске војске код села Ерестфера, 29. децембра 1701. године“ (1914)

После Нарве, Карло XII је закључио да је с Русима завршено и усмерио снаге на друга ратишта. То је Петру I дало времена да преуреди војску и убрза њену модернизацију. Убрзо су руске трупе поново ушле на територију шведских поседа на Балтику и победиле код властелинства Ерестфер.

3. Александар Коцебу, „Јуриш на тврђаву Нотебург, 11. октобра 1702. године“ (1846)

Док је Карло XII успешно ратовао на територији Пољске, Петар I је заузео шведску тврђаву Нотебург, некадашњу руску тврђаву Орешек. После тешког тринаесточасовног јуриша, тврђава је освојена. Након победе цар је Орешек преименовао у Шлиселбург — „град-кључ“, који је Русији отворио пут ка ушћу Неве.

4. Николај Зауервајд, „Петар I смирује своје војнике приликом заузимања Нарве 1704. године“ (1859)

Године 1704, руске трупе поново су се појавиле пред зидинама Нарве. Овога пута срећа је била на њиховој страни — 20. августа тврђава је пала. Недељу дана касније предао се и гарнизон тврђаве Ивангород, која се налазила на свега неколико стотина метара, с друге стране реке.

5. Жан-Марк Натије, „Битка код Лесне“ (1717)

До јесени 1708. године, Карло је успео да раздвоји Пољску и избаци Саксонију из рата. Одлучио је да се обрачуна с Петром I и кренуо према Украјини, куда га је позвао хетман Запорошке војске, Иван Мазепа, који је прешао на страну Швеђана. У сусрет краљу упутио се корпус генерала Адама Левенхаупта, који је са собом вукао огроман воз са залихама хране. Петар I је 9. октобра код села Лесне, недалеко од Могиљева, пресрео и поразио Левенхауптове снаге, чиме је Карла у једном дану лишио значајних залиха и резерви.

6. Александар Коцебу, „Полтавска победа“ (1862)

Осмог јула 1709. године код Полтаве одиграла се одлучујућа битка Северног рата, у којој су руске трупе победиле противника. Шведска војска изгубила је у бици више од 6.000 људи, док их се око 15.000 предало. Губици руске војске процењују се на око 5.000 људи. Карлу XII и Мазепи пошло је за руком да побегну на територију Османског царства. Пораз је сломио шведску војску и охрабрио Данску и Саксонију да поново уђу у рат. Током наредних година Русија је у потпуности освојила балтичке земље.

7. Алексеј Богољубов, „Битка код Гангута, 27. јула 1714. године“ (1877)

Пошто је поразила Швеђане на копну, Русија је изазвала њихову превласт и на мору. Лета 1714. године код рта Гангут, на полуострву Ханко у Финском заливу, флота Петра I извојевала је своју прву велику поморску победу. Више од стотину галија приближило се непријатељској ескадри, а руски морнари су у јуришу са бродова на бродове заробили свих 10 шведских једрењака. После Гангута уследиле су велике победе код острва Езела и Гренгама, а руска флота је чак почела да искрцава трупе у околини Стокхолма. Исцрпљена и сломљена Шведска затражила је мир.

8. Питер Шенк Млађи, „Потписивање мировног уговора у Ништадту, 30. августа 1721. године“ (1721)

Према условима мировног уговора закљученог 1721. године у Ништадту (данас Уусикаупунки у Финској), Русија је добила „у потпуно, неоспорно и вечно власништво“ Ингерманландију (Лењинградска област), Лифландију (централну и северну Летонију), Естландију (Естонију), као и југоисточни део Финске.

У новембру исте године Петар I узео је титулу императора. Русија је тиме званично проглашена царством, иако су је у Европи тако називали још од победе код Полтаве.