Шта је приказано на овој слици Иље Рјепина?

Овим манифестом цар је прогласио слободу савести, слободу говора, а истовремено је образована Државна дума као законодавно представничко тело.

Влада је направила озбиљне уступке због тешке кризе. Земљу је потресала Прва руска револуција, а у општем штрајку учествовало је око 2 милиона људи. Незадовољство становништва због тешких животних прилика, недостатка политичких права и неспремности цара да спроведе реформе годинама је расло.

Непосредан повод за избијање револуције био је крвави обрачун са мирним радничким демонстрацијама 22. јануара 1905. године, када је убијено више од стотину људи. Тај догађај остао је упамћен као Крвава недеља.

Иако Манифест није решио све нагомилане проблеме нити је одмах окончао револуционарна превирања – штрајкови, протести и оружани устанци настављени су још неколико година – он је представљао значајан корак ка успостављању уставне монархије у Руском царству. Рјепин је овај историјски тренутак дочекао са искреним одушевљењем.

„Брана је пробијена... Сада се више не може зауставити снага набујале реке – она је већ потекла!“, записао је у једном писму.

Управо та осећања пренео је на своје платно, настало 1907. године, које је потом додатно дорађивао све до 1911.

Симбол новог доба за уметника је помиловани затвореник приказан у средишту композиције. Док га окупљени носе на рукама, он високо подиже окове као знак ослобођења и победе над старим поретком. У првом плану Рјепин је приказао представнике демократски настројене интелигенције, људе који су, сваки на свој начин, допринели доласку овог историјског тренутка.

Посебну пажњу привлачи брадати човек у тамном капуту и са наочарима. Реч је о лингвисти и педагогу Мстиславу Прахову. Иако је приказан међу учесницима свечаности, он није могао присуствовати овом догађају, јер је преминуо још 1879. године. Његово присуство на слици представља Рјепинов својеврсни омаж једном од људи чије су идеје, по његовом мишљењу, допринеле друштвеним променама.