Шта се догађа на овој слици Иље Репина?

Иља Репин се вратио из шестогодишњег боравка у Европи 1876. године , који је провео као стипендиста Академије. Читаву годину живео је у Паризу, где је упознао породицу чувеног предузетника Саве Мамонтова. Он га је позвао да борави на његовом имању Абрамцево код Москве. У то време Репин се интересовао за живот сеоског становништва и настојао да пронађе одговарајуће теме за своја дела. Инспирацију су му пружила запажања о животу локалних сељака, као и догађаји Руско-турског рата 1877–1878. године.

У средишту композиције слике „Испраћај регрута“ налази се опроштај младића од породице. Да му пожеле срећу и упуте последње речи подршке окупили су се његови најближи и комшије. Мајка последњи пут грли сина, а поред ње стоји његова млађа сестра у ружичастој хаљини. Нешто даље види се отац — пред њим ће сада бити још више посла, јер син на дуго напушта породични дом: у то време војни рок је трајао седам година.

Чини се да ће јунак слике из села кренути на пут колима која вуче бели коњ, чију узду придржава старац у кафтану. Да му током пута ништа не недостаје, породица се већ побринула — врећа на колима је напуњена, а једна од жена је управо проверава. Деца радознало посматрају младића; изгледа да би му се плавокоси дечак радо придружио на путу.

Репин је на слици „Испраћај регрута“ радио од 1877. до 1879. године у Москви. За дело је израдио бројне припремне студије, међу којима је и сликање сеоског дворишта по природи. Син Саве Мамонтова, Всеволод, касније је у својим мемоарима записао да су укућани, када су видели слику, препознали двориште сељака Матеја Рахмановског, које се налазило недалеко од Абрамцева.

Репин није много говорио о раду на овом платну. Разлог је био тај што је слика још пре завршетка добила свог купца. Председник Царске академије уметности, велики кнез Владимир Александрович, посетио је Репина у његовом московском атељеу, видео студије и недовршено дело, а затим му послао телеграм у којем је обавестио уметника да слику оставља за себе.

Кнез је дозволио да дело буде изложено на московској изложби Удружења путујућих уметничких изложби у пролеће 1880. године. Након тога слика је постављена у билијарској соби његовог петроградског дворца, насупрот другом чувеном Репиновом делу — „Бурлаци на Волги“.

До револуције, слика је учествовала на домаћим и међународним изложбама, а касније је предата Руском музеју, где се и данас налази.