Како је руски револуционар постао председник Сената Хавајских острва
Лекар Николај Судзиловски још током студентских дана одлучио је да свој живот посвети борби за социјализам. Приступао је тајним организацијама, учествовао у протестима и немирима. Када се запослио као болничар у затворској болници, покушао је да организује бекство затвореника. Због тога је морао да побегне из Русије.
У емиграцији је Судзиловски узео име Николај Русељ. Упознао је Карла Маркса, учествовао у ослободилачком рату Бугара против османске власти, организовао социјалистички покрет у Румунији и живео у Грчкој и Сједињеним Америчким Државама. Године 1892. овај неуморни бунтовник преселио се на Хаваје, где је постао успешан плантажер и бесплатно лечио староседеоце, настојећи да им приближи социјалистичке идеје. Они су га прозвали Каука Лукини, што значи „руски лекар“.
Године 1898. Американци су припојили хавајски архипелаг, али су острвљанима оставили извесну меру самоуправе. Русељ је уживао велику популарност међу локалним становништвом, па је 1901. године изабран за првог председника Сената Хавајских острва. На том положају залагао се за то да староседеоци добију сва политичка права и слободе, а покренуо је и опсежну изградњу школа и болница.
Његов најсмелији предлог био је да се на Хаваје преселе руски становници Аљаске, коју је цар Александар II продао Сједињеним Америчким Државама 1867. године. „Од сада ће се Руска Америка налазити овде!“, изјавио је Русељ.
Таква смела политика уплашила је Вашингтон. Већ исте године Американци су се послужили интригама и митом како би издејствовали његову смену. Разочаран, Русељ се преселио у Кину, где се до смрти 1930. године бавио науком. Иза себе је оставио бројне вредне радове из медицине, етнографије, хемије, биологије и агрономије. Одбио је предлог совјетских званичника да се врати у домовину.
