Тјумењ — први руски град у Сибиру
Русима су пут у Сибир отворили козаци атамана Јермака 1581. године. Њихов војни поход финансирали су богати трговци Строганови, чије су поседе на Уралу пустошили Татари из Сибирског ханства. Поход је био толико успешан да се у њега укључио и цар Иван Грозни, па су убрзо за козацима преко Уралских планина кренуле и царске трупе.
Јалуторовски затвор. Једно од првих градских насеља на територији Сибира. Реконструисано је у изворном облику поводом 350. годишњице града Јалуторовска.
На самом почетку похода Јермак је заузео, опљачкао и спалио град Чинги-Туру, на реци Тури, око 300 километара источно од подножја Урала. Некада је то био главни град Тјумењског ханства, али је до тада већ изгубио некадашњи значај. Управо на том месту основан је први руски град у Сибиру, који је добио име по локалном називу — Тјумењ. Према најраспрострањенијем тумачењу, његово име потиче од монголске речи „тумен“, која означава десет хиљада.
Мапа Тјумења са околином из краја 17. века, СПБ, 1882
Историја Тјумења почела је у лето 1586. године изградњом дрвене тврђаве, односно утврђеног насеља. Царски војводе Василиј Сукин и Иван Мјасној наредили су да се она подигне на узвишењу изнад разрушеног Чинги-Туруа. У изградњи су, поред стрелаца — припадника царске војске — учествовали и козаци Јермака, који је у међувремену погинуо, као и локални Татари.
Камен на месту оснивања града
Тјумењ се налазио на једном од главних караванских путева јужног Сибира, па је град брзо растао и развијао се. Већ после неколико година тврђава је знатно проширена и обновљена. Успостављене су и трговачке везе са Бухарским ханством и Ногајском хордом, чији су трговци добили право да у граду тргују без плаћања царине. Тјумењ је током дужег периода био капија руске државе ка Сибиру, средиште ширења православља и једно од главних упоришта у региону.
Разгледница из периода пре револуције
