Зашто је Лав Толстој одбијао Нобелову награду?
Одбијање се заснивало на два уверења. Пре свега, сматрао је да је новац зло и није желео да на себе преузме обавезу управљања великом сумом. Осим тога, осећао је морални отпор према самом оснивачу награде, Алфреду Нобелу, јер је он изумео динамит.
Како би постигао да његово име буде изостављено са списка кандидата за награду, Толстој је у јесен 1906. године написао писмо свом пријатељу и преводиоцу на фински језик, Арвиду Јернефелту:
„Бирјуков ми је рекао да би, према Конијевим речима, могло да се догоди да ми доделе Нобелову награду. Када би се то догодило, било би ми веома непријатно да је одбијем, па вас зато најљубазније молим да, уколико имате — а верујем да имате — неке везе у Шведској, покушате да учините све што је могуће како ми та награда не би била додељена.“
У одговору на писмо, Јернефелт је обавестио Толстоја да је пренео садржај његове молбе.
Писац је пет пута — 1902, 1903, 1904, 1905. и 1906. године — био номинован за Нобелову награду за књижевност, а три пута — 1901, 1902. и 1909. године — за Нобелову награду за мир. Међутим, и сам Нобелов комитет одбацивао је његову кандидатуру, и то из различитих разлога.