Уметник који је дао живот руским бајкама

Ако сте одрастали у Русији и родитељи су вам читали бајке, велика је вероватноћа да су вам се изузетне илустрације Ивана Билибина (1876–1942) заувек урезале у памћење.

Билибин је најпре сањао о томе да постане правник и чак је 1900. године дипломирао право на Универзитету у Санкт Петербургу. Ипак, тај позив није угасио његову уметничку страст, па је сликарство изучавао код више чувених уметника, међу којима је био и Иља Рјепин.

Билибинова скица за костим лика из бајке, Кошчеја, у балету „Жар птица“.

Билибинов таленат био је цењен и далеко изван света издаваштва. Као велики познавалац традиционалне и историјске ношње, Билибин се бавио и сценографијом и костимографијом за опере и балете широм света, између осталог у Прагу, Паризу и Буенос Ајресу.

Чаробна птица Сирин

Билибинова машта и изузетан дар за приказивање разних митских птица нашли су примену на један сасвим неочекиван начин. Његова скица двоглавог орла послужила је као основа за званични симбол Руске Империје 1917. године. Ипак, већ наредне године, симбол је одбачен, након што су бољшевици преузели власт и прогласили социјалистичку државу. Готово 75 година касније, Билибинов орао поново је послужио као инспирација савременим уметницима и данас се користи као званични амблем Централне банке Русије. Узмите новчић издат пре 2016. године и окрените га на страну са грбом — видећете једно од многих Билибинових ремек-дела.

Билибинова скица Петра Великог је настала за истоимени роман Алексеја Толстоја.

Данас се Билибин углавном памти као илустратор бајки, али је овај уметник израђивао скице и за романе. На слици је његова скица Петра Великог за истоимени роман Алексеја Толстоја.

Билибинове декорације за балет

Бежећи из револуционарне Русије, Билибин је доспео у логор у Каиру, где су британске власти смештале руске избеглице које су стизале бродовима. У Каиру је провео пет година, а затим се преселио у Александрију, пре него што је отишао у Париз. На слици су Билибинове сценографске декорације за балет „Романса мумије“.

Илустрација за часопис

Иако је напустио совјетску Русију, Билибин није био присталица царског режима. Још 1906. године био је ухапшен због учешћа у стварању сатиричног часописа „Жупел“. На слици је Билибинова политичка карикатура цара.

Двориште џамије Ал-Азхар

У Египту је Билибин зарађивао за живот израђујући фреске којима су украшаване куће имућних људи, а истовремено је проучавао староегипатску уметност. На слици је Билибинова слика унутрашњег дворишта џамије Ал-Азхар и Универзитета у Каиру.

Илустрација Ивана Билибина за „Бајку о златном петлићу”

Билибин је свој препознатљиви стил открио током боравка у селу Јогна, 400 километара од Москве. Тамо је створио серију илустрација за руске народне бајке — „Царевић Иван“, „Жар-птица“ и „Сиви вук“. Ове илустрације постале су култне и заувек обележиле његов уметнички стил.

Билибинове сценске декорације за оперу „Руслан и Људмила“.

Поред чувених јунака из бајки, Билибин је стварао и изузетне сценографије, попут ове за оперу „Руслан и Људмила“.

Сеоски пејзаж, 1911

Готово све Билибинове слике у себи носе дух руске народне културе. На пример, ово дело из 1911. године познато је свакоме ко је икада боравио на руском селу.