GW2RU
GW2RU

Шта се десило са официрима Беле армије који су пребегли совјетском режиму?

Официри Беле гарде на кијевској улици. Грађански рат, 1919.
Sputnik
Током грађанског рата, Црвена армија је имала акутни недостатак командног кадра. Стога су официри Беле армије радо прихваћени у њене редове – чак десетине хиљада.

Неки су послати да обучавају младе совјетске команданте, док су се други нашли на фронту и направили одличне каријере. На пример, официр Николај Какурин је доспео до команданта 3. Армије у саставу Црвене армије.

Бели су најактивније регрутовани у Црвену армију 1919-1920. за рат са Пољском. Рачунало се на њихова патриотска осећања.

Након завршетка грађанског рата, почело је масовно смањење оружаних снага, а Белогардејци су први отпуштени. Неки од оних који су остали у служби касније су постали истакнути војни вође, командујући корпусима и дивизијама.

Поручник Иван Баграмјан и потпоручник Леонид Говоров имали су бриљантну каријеру – обојица су постали маршали Совјетског Савеза.

Други су имали мање среће. Стотине људи је ухапшено и погубљено током репресија 1930-1931. године у такозваном „Пролећном случају“. Остали су страдали током „Великог терора“.