Какве су биле совјетске конзоле?

- Сергей Мамонтов / Sputnik
- Сергей Мамонтов / Sputnik
Прве совјетске конзоле појавиле су се крајем 1970-их. Оне нису биле само технолошка иновација већ и права реткост: ограничена издања и високе цене учиниле су их драгоценим сном милиона школараца.

Како је све почело

Преломна је била 1978. година. Тада су се у СССР-у појавиле прве две телевизијске конзоле – „Палестра-02“ и „Турнир“.

Public domain Конзола за игру - Турнир, из Русије. Ово је наменска конзола за тенис.
Public domain

Њихови сетови игара били су слични: „Палестра-02“ је садржавала тенис, мини-фудбал, одбојку, сквош и тренинг, док је „Турнир“ садржао готово исте игре. Оба су омогућавала игру за два играча, док је режим тренинга био дизајниран за једног играча. Разлика је била у хардверу: „Палестри“ је недостајао чип за игру, што ју је чинило гломазном (тежила је преко 4 кг), док је „Турнир“ био направљен око америчког чипа AY-3-8500.

SysCat at Russian Wikipedia (CC BY-SA 3.0) "Электроника Экси-Видео 01"
SysCat at Russian Wikipedia (CC BY-SA 3.0)

Исте године је у Московској области почела производња конзоле „Электроника Экси Видео 01“ са пет игара на совјетском аналогу истог чипа. Касније верзије ове конзоле имале су два џојстика и светлосни пиштољ, па је у понуду игара додато и гађање мета.

Ипак, ниједна од ових конзола није успела да постане широко распрострањена. Производиле су се у ограниченим количинама, а коштале су око 100 рубаља – готово колико и просечна месечна плата совјетског инжењера.

„Электроника видеоспорт“

Током осамдесетих година, фабрика „Бином“ у Владикавказу производила је серију играчких конзола под називом „Электроника видеоспорт“. И оне су користиле совјетску верзију америчког микрочипа, намењеног играма налик чувеном „Понгу“.

 Советский дизайн "Видеоспорт", СССР, 1981
Советский дизайн

Комплет је садржао џојстике и светлосни пиштољ, а нудио је тенис, фудбал, лапту, сквош и гађање мета. Такође је могао да се подеси да аутоматски игра за другог играча. Цена ове конзоле 1989. године била је 115 рубаља.

Преносиве конзоле

Legion Media Музеј видео-игара, конзоле из СССР-а
Legion Media

Најраспрострањенији совјетски уређај за играње ипак је била преносива конзола „Электроника“. Многи совјетски школарци имали су игру „Ну, погоди!“, насталу по мотивима истоименог цртаног филма. Овај уређај био је совјетска верзија јапанске преносиве конзоле „Нинтендо“. Коштао је од 23 до 25 рубаља и нудио само једну игру: вук из цртаног филма трчао је између кокошака носиља и корпом хватао јаја. „Электроника“ је ову игру производила од 1984. до 1991. године.

Legion Media Игра „Тајне океана”
Legion Media

Поред „Ну, погоди!“, постојали су и мање познати модели са играма „Тајне океана“, „Весели кувар“ и „Мики Маус“.

Дилис Антанас, Шлевис Г. / TASS 1. децембар 1987. Рачунарско образовање у вртићу. Сва деца одлично играју игру „Ну, погоди!“.
Дилис Антанас, Шлевис Г. / TASS

„Эльф“

Уређај „Эльф“ (ALF TV Game), који је почетком деведесетих година склапан у белоруском Бресту, највише је подсећао на данашње играчке конзоле. Радио је на основу рачунара „Байт“, совјетске верзије рачунара ZX Spectrum.

 Gateway to Russia (Photo: DigitalVision/Getty Images, zxbyte.org)
Gateway to Russia (Photo: DigitalVision/Getty Images, zxbyte.org)

„Эльф“ је већ нудио графику у боји и разноврсне игре које су се покретале помоћу кертриџа. Ипак, ова конзола остала је готово непозната широј публици. У време распада СССР-а на тржишта бивших совјетских република стигле су бројне стране конзоле, попут „Dendy“ и „Sega“. Производња „Эльфа“ обустављена је 1995. године.