Зашто је Мајаковски волео бокс и плашио га се?
„Згодни, намргођени младић са басовитим гласом архиђакона и песницама боксера“ – тако је Мајаковски био описан. Заиста је тренирао у боксерском клубу две године, а затим је посветио поезију овом спорту.
Мајаковски се појавио на свом првом часу у плавом сатенском оделу, а када је добио вијачу за прескакање, постао је обесхрабрен – скокови су му били тешки. Међутим, бацао је крошеве једнако одлучно као што је писао поезију. Једном се чак и крпена врећа, коришћена као врећа за ударање, поцепала под његовим притиском.
Мајаковски је признао: „Не усуђујем се да се борим. Ако почнем, убићу.“ Међутим, прибегао је песницама: тако је претукао једног од удварача своје вољене Лиље Брик да је касније свима показао своје модрице на рукама.
Узгред, Мајаковски је такође саветовао да се са хулиганима разговара језиком бокса. Овај спорт му је постао извор инспирације. „Знај и француски и енглески бокс, али не да би могао да сломиш вилицу, већ да би, без страха од бајонета или метака, могао сам да разоружаш целу патролу“, говорио је.
