Да ли сте знали да постоји телефонска линија за помоћ око руског језика?
Правопис, интерпункција, наглашавање речи или правилна употреба речи у руском језику понекад могу представљати проблем чак и онима којима је руски матерњи језик. Срећом, постоји и језичка прва помоћ!
Служба за руски језик Института за руски језик „В. В. Виноградов“ Руске академије наука више од 65 година помаже изворним говорницима руског језика, као и свима који га уче. Четири дана у недељи, од понедељка до четвртка, од 12 до 16 часова по московском времену, могуће је позвати број +7 (495) 695-26-48 и бесплатно добити стручан одговор професионалних филолога на било које питање у вези са недоумицама у руском језику.
Служба је основана 1958. године на иницијативу истакнутог руског лингвисте Сергеја Ожегова, аутора чувеног „Речника руског језика“. У почетку је припремала писане одговоре на упите установа и грађана, а касније је уведено и телефонско саветовање у непосредном разговору. Институт при ком служба делује, једна је од водећих научних установа које се баве проучавањем и утврђивањем језичких норми руског језика и део је Руске академије наука.
Питања која стижу веома су разноврсна — од једноставних, попут: „Како се правилно наглашава ова реч?“, до сложених недоумица у вези са различитим облицима и разликама међу речницима. Запослени у служби кажу да се они који позивају могу условно поделити у три групе:
- они који не знају како се нека реч правилно пише или изговара;
- они који желе да провере да ли су у праву;
- они који желе да укажу на грешке других — спикера, политичара или новинара.
Служби се често обраћају лектори, уредници, новинари, наставници, секретари и референти — дакле, људи чији посао захтева висок ниво језичке писмености.
Поред практичне помоћи, Саветодавна служба има и значајну научну улогу. Она води архиву упита од 1991. до 2024. године, што истраживачима омогућава да прате промене у језичким нормама — изговорним, правописним, интерпункцијским, лексичким, граматичким и стилским — готово у стварном времену. Зато ова служба није само „телефон за језичке недоумице“, већ и важан начин праћења промена у живом језику.
За питања у писаном облику могуће је обратити се и путем званичног сајта Института, иако је телефон и даље главни начин комуникације.
