Како је Катарина II научила руски

По рођењу, будућа царица је добила име Софија Августа Фредерика од Анхалт-Цербста. Била је немачка принцеза и од детињства је говорила немачки и француски. Када се верила за наследника руског престола - будућег цара Петра III - озбиљно је схватила свој будући живот у страној земљи. А када је први пут стигла у Русију са 14 година, већ је могла да каже неколико речи на руском.

Марљиво је учила

„Истраживање живота и књижевног дела Катарине II показује да се царица, упркос свом неруском пореклу, активно бавила самообразовањем, проучавајући руски језик и особености националне културе“, цитира Грамота.ру филолога Аљону Никитину, специјалисту за језичку личност руске царице.
Чим је принцеза стигла у Русију, обезбеђен јој је учитељ руског језика – Василиј Ададуров, творац једне од првих руских граматика.

„Да бих брже напредовала у руском, устајала бих ноћу из кревета и, док су сви спавали, напамет учила из свеске које ми је Ададуров оставио“, написала је Катарина у својим мемоарима.

Садашња царица, Јелисавета Петровна, подржавала је њено учење језика. Катарина се присећала: „Почела је да ми се обраћа на руском и желела је да јој одговорим на том језику, што сам и учинила, а онда је са задовољством похвалила мој добар изговор.“

Велика кнегиња Катерина Алексејевна са супругом Петром III Федоровичем

Катарина Велика је била руска списатељица

Катарина је писала своје мемоаре на руском језику и оставила је за собом и епистоларне списе (преписку са Потјомкином и другим државницима) и уметничка дела - бајке, песме и драме.
Осим што је добро говорила руски (иако са немачким акцентом, како су се сећали савременици), проучавала је и старословенски језик, летопис и фолклор. Могла је да користи древне речи и изразе у говору и писању, поред уобичајеног народног језика - њена жеља је била да буде што приступачнија и разумљивија људима.
Истовремено, користила је креативан приступ, кршећи правила и грациозно користећи језичку игру (на пример, у писму свом блиском пријатељу, Потјомкину, шаљиво је претила: „Казнићу те пољупцем право у усне“).

Портрет Катарине II у руском костиму

Језик као елемент политике

Катарина је веровала да је филологија нераскидиво повезана са историјом и политиком. И да је, за патриотско образовање царства, неопходно имати свој, непоновљив пут. Веровала је да руски језик треба „очистити“ – како од стране доминације (многи на двору су тада говорили француски и немачки), тако и од превише неразумљивих древних конструкција.

Царица је такође много учинила на развоју руског језика. Године 1783. основала је слободно друштво научника и писаца познато као Руска академија. Док се Академија наука фокусирала на тачне науке, ова је проучавала руски језик и радила на скупу правила. Током њене владавине појавио се један од првих објашњавајућих речника руског језика, а слово Ё је уведено у праксу.