Како је један Француз нахранио стари руски град правим кроасанима

Како се Француз нашао у Русији?

Фредерик је учио занат код најбољих посластичара и радио је у многим земљама широм света, од Кариба до Азије и УАЕ. Али је одлучио да се настани у Русији - овде живи од 2007. године.

„Клима на Филипинима ми уопште није одговарала; био сам стално болестан и јако сам желео да одем одатле. Онда је стигла понуда од мог бившег шефа: радио је у Русији и тражио је посластичара“, сећа се Фредерик. „И раније сам имао сличне понуде, али нисам желео да идем у Русију: гледао сам телевизију у Француској и 'знао сам' да је то опасна земља. Мој шеф је покушао да ме убеди у обратно: није баш тако, дођи и увери се сам. Дошао сам – и остао.“

За 18 година живота у Русији Француз је много тога урадио. Радио је у разним ресторанима, држао курс посластичарства у кулинарској школи, обучавао особље широм земље, па чак и отворио сопствену фабрику чоколаде у Москви.

2015. је стигао у Переслављ у Јарославској области (150 км од Москве) и овде пронашао своје место. Као код правог Француза, Фредерикова прича не може проћи без љубави. 

Руска посластичарница и руска супруга

Пре него што је упознала Фредерика, Викторија је радила у туристичкој индустрији. Пореклом је из Переславља и добро познаје град и околину, као и локалну историју. Када је Француз отворио посластичарницу, дошла је да је види из радозналости, а затим је почела да ради са њим.

Фредерик и Викторија са синовима

Прво као менаџер, затим у кухињи: „Фредерику је била потребна помоћ, а ја сам желела да научим нешто ново. Сада имамо породични бизнис. Од раног јутра до касно у ноћ, сви смо овде: радимо, једемо, састајемо се са пријатељима“, каже Викторија.

Пар већ има двоје деце.

Странци у Переслављу

У старом Переслављу има много странаца, укључујући и Французе. Привлачи их нетакнута посластичарска сцена. Сви се труде да ураде нешто добро за град. Неки рестаурирају старе куће, други кују, трећи шију или пеку медењаке.

Два пута годишње, Фредерик и његова супруга организују вечеру за пријатеље уз живу музику у посластичарници.

„У тим тренуцима се осећам веома пријатно и топло, схвата да ми добро иде, да сам код куће. А људи око мене су отворени, талентовани и дубоки.“

Ајфелова кула на улазу у посластичарницу Фредерика Андријеа

Фредерик је једном за рођендан добио Ајфелову кулу од 3 метра. Сада је то прави симбол посластичарнице.

Како је Француз током година постао Рус у Русији?

„Заволео сам руску сауну. Схватио сам лепоту руског боршча, посебно са црним хлебом, салом и свим прилозима.“
Фредерик признаје да је постао толерантнији, стрпљивији. По природи је веома одговоран и захтеван, посебно када је у питању посао.

Када нешто крене по злу, више се не нервирам: све ће се решити само од себе. Главно је да овде имам породицу и пријатеље, и да су добро, а ја радим оно што волим. И то је све што је човеку потребно да буде срећан.“

Цела верзија интервјуа објављена је на руском језику на веб-сајту часописа „Нација“.