Лоренс из Француске: „Заљубила сам се у Ивана Грозног још као ученица“

„Не могу да објасним најбоље, али Русија је мој позив. У младости сам била фасцинирана руском књижевношћу. Достојевски ми је показао пут у православље. На ред су дошле иконе. Али 'Андреј Рубљов' Андреја Тарковског је имао највећи утицај на моју душу. Стога, нисам имала другу дестинацију осим Русије“, каже Лоренс.

Из Француске у Древну Русију

Светотројицки Данилов манастир у Переслављу-Залеском. Основан 1508.

Францускиња живи у малом граду Переслављу-Залеском (150 км од Москве). Цар Иван Грозни је једном пловио обалама локалног језера Плешчејево, а млади Петар Велики је овде изградио своју прву флоту.

Данас Переслављ и суседни Ростов обнављају древне цркве.

„На обалама Трубежа“, Лоранс Гијон

Лоренс Гијон пише књиге, слика и води блог на француском, Chroniques de Pereslavl (Переслављске хронике), пише да је живот у Русији добар. 

Руска душа једне Францускиње

„У младости сам мислила да имам руску душу, архаичну и паорску. А Русија је земља која је сачувала многе особине сеоског карактера.“

Захваљујући филму Сергеја Ајзенштајна „Иван Грозни“, Лоренс се заљубила у руску културу. „Његов лик је тамо позитивно описан, а у младости је цар за мене био очинска фигура, извор дивљења.“

Лоренс је написала два романа о Ивану Грозном, покушавајући да разуме скривену истину која стоји иза његове окрутности. „И мислим да сам разумела: Иван Грозни је био веома сложен човек, нервозан и анксиозан. Рано је остао сам, више пута су га издали. И био је идеалиста: веровао је да има свету мисију и да је дужан да је испуни.“

Са 18 година је прешла у православље, уписала је Институт за оријенталне језике и, наравно, студирала руски језик. 1973. први пут је посетила СССР. Тада је имала 21 годину.

Први утисци о Русији

Лоренс признаје да је била узнемирена до суза. 

„Имала сам Билибинове илустрације у глави; очекивала сам бајковиту Русију, али овде је било сивило и бетон. Не, знала сам да такве ствари постоје, али можда само блок зграда, можда пар блокова... Иначе, замишљала сам старе куће, као у Француској.“ 

Ипак, после тог првог путовања, поново се вратила у Русиу 1990. када је добила позив да учествује у експедицији „Стопама Радишчева“, од Санкт Петербурга до Москве.

Лоренс и Рита

„Било је невероватно занимљиво путовање: много наступа, сусрети са креативним људима. Онда сам схватила да су Руси управо онакви како сам их замишљала. И тако сам одлучила да останем.“

Лоренс је 16 година радила у школи при француској амбасади у Москви, предајући француски руској деци. 

2014. године накратко се вратила кући да се побрине о болесној мајци, али се затим вратила – њен дом и пријатељи су били овде. 

Странкиња у старој руској кући

Први пут је дошла у Переслављ 1999. године на одмор. Почела је да слика локалне пејзаже. 

Овако је Лоренс видела Переслављ 1999. године

„Толико сам волела природу и атмосферу Переславља да сам купила дачу у суседном селу и посећивала је викендом. А када сам се трајно вратила у Русију, нисам могла да мислим ни на шта друго осим да останем.“

Баш као што је сањала, Лоренс се настанила у руској изби. Лично је преуредила простор, чинећи га још чаробнијим.

Руска кућа у француском стилу

Кућа је прилично велика. Лоренс изнајмљује собе Французима који желе да се преселе у Русију. 

„Показујем им град, водим их у имиграциону канцеларију, упознајем их са људима и тако даље.“

Лоренс каже да постоји прилив странаца православне вере у Јарославској области. На пример, амерички свештеник који је прешао у православље дошао је у суседни Ростов Велики и довео са собом 50 америчких породица. 

О Русији и Русима

Постоје ствари које и даље изненађују Францускињу код Руса. „На пример, колико хаотично једете. То је најбржи начин да се угојите. Или то што вас жене, посебно оне мојих година, засипају саветима, објашњавајући како да живите. И то раде, наравно, за ваше добро“, смеје се Лоренс.

„Одувек сам се трудила да препустим ствари случају. У Русији и не можете живети другачије. Све радите како треба, са свим гаранцијама, али сутра све може да нестане: може да се догоди катастрофа, или систем може да се промени, и они ће доћи и све вам узети. Зато морамо да живимо за данашњи дан, а сутра ћемо видети.“ 

Лоренс верује да Русија има слободу у свакодневном, животу коју Француска нема. 

„Да, Русија има своје демоне: корупцију, крађу и друге проблеме. А главни демон је одступање од руског духа. Желим да тај дух оживи, да људи воле своју прошлост. На крају крајева, јединственост хришћанске културе је у томе што лечи људске душе. Управо зато странци долазе овде.“ 

Цела верзија интервјуа објављена је на руском језику на веб-сајту часописа „Нација“.