5 руских карактерних особина које су изненадиле Француза

1. Недостатак личног простора

Прилично сам интровертан, тако да ми је ова руска карактеристика била најтежа за адаптацију. Чешће се среће међу старијом генерацијом и вероватно је наслеђе совјетске прошлости, када се све делило. Два случаја су ми остала у сећању.

Путници певају песме док се возе возом Таврија, који саобраћа између Санкт Петербурга и Севастопоља.

Током моје прве године живота у Русији, студирао сам у Нижњем Новгороду и изнајмио стан код једног брачног пара у педесетим годинама. Сваке недеље, власник би звонио на моја врата рано ујутру да бисмо причали. „Разговор“ се, међутим, у суштини састојао од његовог монолога – још увек нисам имао довољно језичких вештина да бих учествовао. Неизбежно сам се клонио разговора и био потпуно исцрпљен, приморан понекад да љубазно слушам бујицу речи.

Још један случај се догодио током вожње возом до Јужног Урала: замислите 36 сати у купе вагону са креветима на спрат, практично без зидова и врата. Чим сам се укрцао у вагон, био сам приморан да постанем „саговорник“ једне баке, која је била одлучна да ми исприча целу своју животну причу. Нисам чак ни морао да одговарам. Не могавши да побегнем, слушао сам њен монолог, један од најдужих у свом животу. Узгред, не мислим да је чак ни схватила да сам странац.

2. Значај личног раста

Још једна карактеристична особина Руса је позитивнија и односи се првенствено на млађу генерацију — карактерише их жеља за постизањем циљева, самоусавршавањем и развојем сопствених вештина.
Већина мојих познаника у Русији бави се спортом, посвећује се уметности, развија додатне професионалне активности или, поред каријере, додатно се образује. Ово је комбиновано са љубављу према култури: позоришта и музеји су увек пуни људи. Када сам питао зашто, многи су рекли да то произилази из одрастања у тешким деведесетим, времену које им је усадило ватрену жељу да успеју у животу и остваре свој потенцијал.
Посебно ценим ову особину: дубоко је утицала на мене. Данас су спорт и предузетништво постали саставни део мог живота, нешто што ми се сигурно не би догодило у Француској.
Међутим, морам признати да постоји и мана: притисак успеха. У Русији постоји осећај обавезе да се истакнемо и тежимо ка томе, што понекад може бити извор нелагодности.
Сећам се једне мајке и њене седмогодишње ћерке, коју сам упознао у возу. Дете је било уписано на два курса страних језика, учествовало је на шаховским такмичењима и похађало је часове гимнастике и плеса. Мислим да је то одражавало мајчину жељу да њена ћерка постигне оно што она сама није. Али, има ли места за једноставно и безбрижно детињство?

Ветеран Другог светског рата Серафим Васиљевич Жмиљов пије чај са својом унуком Еленом у свом дому у Тамбову.

3. Искреност

Екстремна искреност Руса шокира и нас Французе, за које су љубазност, такт и опрез у понашању неопходни у сваком тренутку. У Русији нема формалности; нико се не оптерећује посебним друштвеним манирима.
Ово, узгред буди речено, подстиче дубље и искреније односе, док у Француској резервисаност и неповерење постају препреке. У Русији, ако неко има замерку према вама, неће оклевати да то каже. Исто тако, ако неко гаји топла осећања према вама, сигурно ћете то знати.

4. Отпорност, солидарност и сналажљивост

Ове руске особине вероватно такође имају корене у совјетској ери. Времену широких несташица, када је било потребно снаћи се са оним што је при руци и помагати једни другима. То је такође резултат сурове климе и турбулентне историје, која је често доводила до ситуација у којима је међусобна помоћ била питање преживљавања.
Без обзира на околности, Руси ће увек пронаћи излаз из тешке ситуације. Они су краљеви импровизације. То посебно важи за старију генерацију.
Познавао сам баке које су у својим становима држале невероватне ствари у теглама: љуске од јаја, омоте од бомбона... Чисто „за сваки случај“. Без сумње, у случају глади или апокалипсе, оне ће бити те којима ће се обратити за спасење!

Учесници Великог пролећног кадетског бала, посвећеног Међународном дану културе, у Музеју победе у Москви.

5. Самоиронија

Али Руси су такође способни да се смеју сами себи. Самоиронија прожима националну културу. Поред безброј легендарних хумористичких филмова, земља се такође може похвалити бројним хумористичким програмима и емисијама, у којима учествују чак и највеће локалне звезде. Не оклевају да се ругају себи и прихватају шале без приговора. Друштвене мреже се такође могу похвалити бројним хумористичким каналима и страницама где је ова посебна особина јасно видљива.
За разлику од хладне и строге слике која се често ствара о овој нацији на Западу, Руси имају оштар смисао за хумор и знају како да избегну да себе схвате превише озбиљно. То је, по мом мишљењу, нешто што је у Француској у великој мери изгубљено.