10 архитектонских ремек-дела 21. века у Русији
1. Лахта центар, Санкт Петербург
Најсевернији небодер на свету и највиши у Европи (462 м). Зграда је видљива практично са било ког места у граду. Пројектовао ју је британски архитекта Тони Кетл и руска архитектонска фирма Горпроект.
Пет крила торња се увијају скоро 90 степени, сужавајући се према врху. Уместо крова, налази се громобран са аутоматском метеоролошком станицом. Унутра се налазе канцеларије и јавни простори Гаспрома.
2. Зарјадје, Москва
Парк је изграђен 2017. године на месту срушеног хотела Росија из совјетског доба, одмах поред Кремља. Концепт је развила међународна фирма: Дилер Скофидио + Ренфро, Харгривс Асошијејтс из Њујорка и урбанисти из московске фирме Ситимејкерс.
Пројекат обједињује град и природни свет целе Русије: овде можете видети пејзаже тундре и тајге, степе и мочваре, као и ледене пећине; можете кренути на виртуелно путовање по Русији. У парку се такође налази једна од најбољих концертних дворана у Москви са одличном акустиком, летња позорница и изложбени простори.
3. Парк Краснодар
Парк у близини фудбалског стадиона изграђен је 2017. године уз финансирање локалног предузетника Сергеја Галицког. Мештани га често називају Галицки парк. Пројекат је водио Игор Марков, архитекта из руске канцеларије немачке фирме Gmp Architects. Садржи амфитеатар-кањон, елегантне фонтане, цветне баште, лавиринте и јавну уметност. Има пуно простора за шетњу и фотографисање!
4. Олимпијски парк, Сочи
Наслеђе Олимпијских игара 2014. је спортски кластер на обали Црног мора. Концепт је развио Олимпстрој, а на сваком објекту је радио тим архитеката из различитих земаља. Стадион Фишт, са провидним кровом који подсећа на снежне врхове планина, пројектовала је америчка фирма Популоус. Бољшој палату у облику капљице воде пројектовала је руска компанија Спортпроект, а тркачка стаза је замисао немачке фирме Тилке инжењери и архитекти. Парк је постао заштитни знак Сочија.
5. Позориште Камала, Казањ
Најстарије татарско позориште добило је нову зграду 2025. године. Зграду су пројектовали јапанска фирма Kengo Kuma & Associates и руски Wowhaus. Фасада од троугластих стаклених и алуминијумских панела одражава језеро и небо, подсећајући на „ледено цвеће“ језера Кабан. Унутра се налази декор у татарском стилу и нова сцена са акустиком светске класе.
6. Културни простор Пакгаузи, Нижњи Новгород
Ови метални оквири су изграђени 1882. године за Сверуску изложбу. А у 21. веку добили су нови живот. Године 2022, на Стрелки, на ушћу Оке и Волге, отворена је концертна дворана и изложбени простор са фасадама од огледала. Ажурне решетке су остављене видљиве, а додато је стакло и модерни детаљи. Архитектонски пројекат је развила московска компанија „СПИЧ“.
7. Аеродром Нови Уренгој
Аеродром у граду Јамал отворен је 2023. године. Стилизован је као чум, традиционално пребивалиште северних номада. Зграда је прилагођена клими: три грејана млазна моста, грејани аутобуски тунел и осветљење. Терминал је пројектовао белоруско-британски архитекта Алекс Битус.
8. Руски мост, Владивосток
Мост са косим кабловима преко Источног Босфорског мореуза изграђен је за самит АПЕК-а 2012. године. Мост повезује Владивосток са Руским острвом. Држи рекорд за најдужи распон међу мостовима са косим кабловима са 1.104 метра, а такође је један од највиших мостова на свету (324 метра). Пројектовали су га руски архитекти и инжењери под руководством НПО Мостовик. Руски мост је приказан на новчаници од 2.000 рубаља.
9. Аеродром Платов, Ростов на Дону
Овај аеродром на југу Русије изграђен је у очекивању Светског првенства у фудбалу 2018. године. Архитектонски концепт је развила британска фирма Twelve Architects. Идеја је била да се аеродром прикаже као „мост ка небу“ који повезује градове и земље. Архитекте су одлучиле да то пренесу кроз параболичне лукове различитих висина.
10. Москва Сити
Ово је можда најпрепознатљивија силуета Москве 21. века! Концепт за ову пословну четврт у престоници припада руском архитекти Борису Тору. Ови небодери садрже канцеларијски простор, стамбени простор и забавне садржаје. Највиши од њих је Федерација (374 метра), коју су пројектовали Сергеј Чобан и Петр Швегер.