„А срећа је била надохват руке…“ Шта се догодило са младожењом и невестом?
Наслов слике упућује на догађај из XVI века: „Борис Годунов показује својој кћери Ксенији портрет младожење – данског принца, војводе Јохана“. Цар је својој деци желео исто што и сваки родитељ – да им пружи добро образовање и да буде сигуран да ће у браку бити срећна. Први део тог плана остварио се без тешкоћа. Борис Годунов није штедео новац како би својој лепој кћери Ксенији обезбедио најбоље стране учитеље. Међутим, потрага за младожењом показала се много тежом. Цар је тражио принца из далеке земље који би пристао да живи у Русији.
Године 1598. у Москву је стигао шведски принц Густав. Чинило се да је спреман да прихвати све услове. Свечано су га дочекали у Новгороду и довели на царски двор, где га је Борис обасуо даровима. Ипак, нешто је пошло по злу. Густав не само да није намеравао да пређе из католичанства у православље већ је, према неким сведочењима, у Москву довео и своју љубавницу са децом. Када је Борис Годунов сазнао за то, одмах му је одузео све повластице и прогнао га у Углич.
Ни преговори са Хабзбурговцима нису уродили плодом. Ни принц Максимилијан ни његов брат Рудолф нису желели да се преселе у Русију, док аустријски надвојвода Максимилијан Ернст није сматрао прихватљивим да промени веру.
Напокон се чинило да се срећа осмехнула Годуновима: дански принц Јохан од Шлезвиг-Холштајна био је идеалан избор. Не само да је пристао на све услове свог будућег таста већ је био и веома леп, образован и млад. Што је најважније, царевни Ксенији се дански војвода веома допао. Будући младенци најпре су се упознали преко портрета: у Копенхаген је послата слика руске невесте, а у Москву портрет данског младожење. Управо тај тренутак је приказан на слици уметника Сергеја Грибкова 1876. године. У средишту раскошних одаја стоји принцеза Ксенија. Она стоји грлећи своју мајку, Марију Скуратову-Белску. Борис Годунов посматра за столом, пажљиво гледајући своју жену и кћерку.
Public domain
Чини се да је цар задовољан: брак са данским војводом није био само по вољи његове кћери већ и њему самом. Тај савез могао је да утиша све сумње и расправе о његовом праву на престо. Наиме, после смрти цара Фјодора Ивановича, Бориса Годунова за владара је изабрао Земски сабор.
Public domain
У лето 1602. године принц Јохан стигао је у Москву. Припреме за венчање биле су у пуном јеку, али је крајем октобра принц изненада преминуо. Борис Годунов морао је лично да саопшти Ксенији тужну вест. Према сведочењима историчара, царевна је била толико потресена да је изгубила свест. Ни нова потрага за младожењом није донела успех. У пролеће 1605. године цар је умро, а у Русији је почело Смутно доба. Пред очима царевне Ксеније убили су њену мајку и брата, док ју је Лажни Димитрије задржао поред себе као наложницу. Након тога, замонашена је.
Краевое государственное бюджетное учреждение культуры «Дальневосточный художественный музей»
Сликар се овом историјском догађају враћао неколико пута. Три године после прве верзије слике, 1879. године, насликао је њену поновљену верзију. Основни распоред фигура остао је исти, али су се променили изглед царских одаја и одећа приказаних личности. На зиду се, уместо огледала, сада налази икона пред којом гори кандило, а на вратима се појављује радознала служавка.
