5 ствари које су француску глумицу Марину Влади повезале са Русијом

1. Рођена у породици која је потицала из Русије

Марина Влади, рођена као Катарина-Марина Пољакова-Бајдарова, рођена је у Француској, у породици која је потицала из Русије. Њен отац био је оперски певач који је напустио Русију током Првог светског рата, док је њена мајка Милица Енвалд потицала из породице руског генерала. О својој повезаности са руском културом Влади је говорила: „Ја сам Рускиња, само са француским пасошем.“

2. У СССР-у је постала позната после филма „Вештица“

Постер за филм „Плава вештица” – постер који најављује филм „Плава вештица” са Марином Влади у главној улози, 1963. година.

Године 1956. Влади је одиграла главну улогу у филму „Вештица“, снимљеном према приповеци Александра Куприна „Олеся“. Филм је у совјетске биоскопе стигао 1959. године и доживео огроман успех — само током прве године погледало га је око 36,5 милиона гледалаца. Исте године глумица је први пут дошла у СССР, поводом Недеље француског филма. У Москви су је дочекали као праву филмску звезду. „Сећам се како сам изашла из аутомобила, а одједном су ме окружиле гомиле девојака, од којих је свака личила на мене: коса, шишке. Изљубиле су ме — била сам сва у кармину“, присећала се Влади.

3. Постала муза совјетског барда

Француска глумица Марина Влади и Владимир Висоцки код куће. Француској глумици Марини Влади пева њен супруг Владимир Висоцки – руски глумац, песник, текстописац и певач из Совјетског Савеза.

Године 1967, током боравка у СССР-у, упознала је Владимира Висоцког, популарног глумца, песника и кантаутора. Према његовим речима, био је очаран глумицом још када је погледао „Вештицу“: чим ју је угледао на екрану, рекао је да ће му једног дана постати жена. Венчали су се 1970. године, а Влади је постала његова муза. Висоцки јој је посветио неколико песама и стихова. После венчања Влади је редовно долазила у СССР, па се њихов заједнички живот одвијао између Француске и Совјетског Савеза. Како би себи олакшала путовања, Влади је чак постала чланица Француске комунистичке партије.

После смрти Висоцког 1980. године, Влади је написала књигу успомена „Владимир, или Прекинути лет“.

4. Играла је у совјетским и руским филмовима

Марина Влади. Сцена из филма „Прича за кратку причу“” – око 1965. године: Марина Влади.

Први пут је играла у совјетско-француском филму Сергеја Јуткевича „Прича за кратку причу“ 1969. године. Добила је улогу Лике Мизинове, музе Антона Чехова. „Девет месеци снимања, хладна зима“, присећала се Влади. „Радили смо споро. У почетку ме је то нервирало. Суботом се није радило, а мени се чинило да се много времена узалуд губи... Тек када сам схватила шта значи време „на руски начин“, постало ми је јасно зашто се тако ради. Време није новац: човек пред собом види бескрај.“

Ово није било њено једино искуство са совјетском и руском кинематографијом. Године 1985. играла је Марка Вовчок у совјетско-бугарској телевизијској серији „У потрази за капетаном Грантом“, 1991. године појавила се у руском филму „Пијачи крви“, а годину дана касније тумачила је Катарину II у руско-јапанском филму „Снови о Русији“.

5. Предала преписку Руском архиву

Марина Влади и њен супруг Владимир Висоцки у јануару 1978. године, Француска

Дуго деценија Влади је чувала фотографије, личне предмете и писма која су је подсећала на Висоцког. Године 2004. предала је Руском државном архиву њихову преписку — укупно 446 писама. Њен главни услов била је поверљивост: замолила је да се писма не објављују док је она жива. Године 2015. део његових личних предмета из колекције Влади понуђен је на аукцији у Паризу. Вест о аукцији изазвала је велику пажњу у Русији. Међу предметима су се нашли лични предмети песника, његова посмртна маска, као и последња песма коју је посветио својој супрузи.

Своју одлуку да се одвоји од тих успомена објаснила је речима: „Окрећем нову страницу свог живота и окрећем се будућности.“