Пет чињеница о „руској Грети Гарбо“

1. Од детињства је желела да буде „велика глумица“

Кадар из филма „Дневне звезде“, у режији Игора Таланкина, снимљеног на Мосфилму 1966. године, заснованог на истоименој аутобиографској књизи Олге Берголц. Глумица Ала Демидова игра Олгу Берголц.

Будућа звезда рођена је у Москви 1936. године. О детињству говори мало, тек понекад издвоји поједине слике из тог периода: сећа се како је њена мајка у јесен 1941. године пешке ишла из Москве у Владимир, где је Алла живела код баке. Када су се коначно среле, мајка ју је узела у наручје и упитала: „Девојчице, где ти је мама?“ А она је, са карактеристичним руским изговором, одговорила: „Дааалеко!“

Када су је са пет година питали шта жели да буде кад порасте, девојчица је без размишљања изговарала у једном даху: „великаглумица“. Похађала је драмску секцију, где је због недостатка дечака играла мушке улоге, а учила је и у балетској школи при Музичком театру „Станиславски и Немирович-Данченко“.

Совјетска позоришна и филмска глумица, мајстор уметничке речи Ала Демидова.

Ипак, нису је примили на позоришну школу због лоше дикције. Тако се нашла на Економском факултету Московског државног универзитета. Али ни тамо није могла да побегне од свог сна: представе универзитетског студентског театра привлачиле су публику из целе Москве.

2. Тридесет година провела је у Театру на Таганки

Године 1959. Демидова је уписала Вишу позоришну школу „Борис Шчукин“. Њена дипломска представа била је „Добри човек из Сечуана“ у режији Јурија Љубимова. Управо са том представом почела је историја Театра на Таганки.

Ала Демидова као Кирилова на сету филма „Степен ризика“

Блистала је у „Вишњику“ у режији Анатолија Ефроса, а много је играла и са легендарним глумцем и бардом Владимиром Висоцким. Заједно су, између осталог, тумачили главне улоге у „Хамлету“. Критика је одушевљено писала да је Демидова створила ново тумачење овог лика и показала како „бистар ум престаје да служи истини и почиње да служи химерима“.

3. Одбила је улогу код Тарковског

Глумица је била веома избирљива када је реч о улогама. „Обично се каже да су глумци мрачни, али машта нечим мора да се храни. То је једино занимање у којем резултат није одвојен од материјала. Ми стварамо од самих себе, од свог тела… Уосталом, тајна је у томе од чега се састоји улога. … Довољан је један покрет да се схвати човек“, говорила је она.

Сцена из представе „Хамлет“, засноване на истоименој драми Вилијама Шекспира, коју је режирао Јуриј Љубимов у Московском позоришту драме и комедије Таганка. Краљ је Александар Пороховшчиков, Хамлет је Владимир Висоцки, а Гертруда је Ала Демидова (с лева на десно).

Редитељ Андреј Тарковски понудио је Демидовој улогу јуродиве у филму „Андреј Рубљов“. Она је, међутим, одбила. „Сада бих устала и потрчала, без икаквог размишљања“, признала је касније.

Ипак, касније је играла у Тарковсковом „Огледалу“, где је тумачила Лизавету Павловну, службеницу у штампарији. Понуда за филмске улоге није јој недостајало. Мајстор суптилних психолошких нијанси, краљица геста и глумица која је умела да пронађе нову дубину у лику — све је то била Демидова. У њеном тумачењу чак су и мале улоге добијале пуну снагу и сложеност, било да је реч о госпођи Лори Лајнс из „Пса Баскервила“ или леди Малборо, политички утицајној личности у филму „Чаша воде“.

4. Основала је сопствени театар

Московско позориште драме и комедије Таганка. Сцена из представе „Три сестре“ по драми Антона Чехова. Глумица Ала Сергејевна Демидова као Маша.

У Театру на Таганки Демидова је радила до 1992. године, а потом се посветила сопственим пројектима, међу којима је и њен Ауторски театар. Креирала је програме у којима је спајала поезију и музику. Тако је са сцене, на пример, извођен „Реквијем“ Ане Ахматове уз музику Вивалдија. Једну од представа Театра на Таганки — Цветајеву „Федру“, коју је за њу режирао Роман Виктјук — откупила је како би могла самостално да одлучује о њеном даљем извођењу. Током деведесетих Демидова је почела да сарађује са грчким редитељем Теодоросом Терзопулосом. Године 2014. учествовала је у његовој представи „Носферату“ у Пермском театру опере и балета, где је тумачила улогу Корифеја.

5. Ауторка је књига

Глумица Ала Демидова (лево) као Корифеј и глумац Тасос Димас као Носферату у сцени из представе „Носферату“ у оквиру такмичарског програма фестивала Златна маска на сцени позоришта Мосовета у Москви.

Њена прва књига „Друга стварност“, у којој је размишљала о глумачком позиву, објављена је 1980. године. У њеној библиографији налазе се аутобиографска проза, као и сећања на колеге, глумце Инокентија Смоктуновског и Владимира Висоцког. У књизи „Ахматовљева огледала“ размишља о стваралаштву песникиње и сопственом тумачењу њене „Поеме без јунака“. „Ја „Поему“ разлажем као што бих разлагала улогу коју је неко други осмислио и отелотворио на папиру — али не ја. А да бих ту улогу одиграла, морам да је „присвојим“, да је изнова осмислим за себе, разложим на појединачне делове и ликове, на оштре сударе противречних осећања и тако даље — односно да урадим све оно што је саставни део мог глумачког позива“, писала је Демидова.