Како се руски балетски костим променио током 300 година
Барокна одећа
Први балети у Русији у 17. веку извођени су између чинова драмских представа. Покрети су били готово идентични онима у традиционалним балским плесовима, а костими извођача подсећали су на свечану одећу уобичајену у то време. Први костими за одређене улоге појавили су се почетком 18. века, када је балет постао засебна представа. Кореографија је постала захтевнија, што је довело до тога да су мушки и женски сценски костими постали лакши.
„Туту“ (кратку балетску сукњицу) први пут је носила у Паризу 1730. године француска балерина Мари-Ан Камарго. Моду за такав одевни предмет усвојиле су и руске балерине.
Ампир или царски стил
Почетком 19. века, стил „ампир“, познатији као царски стил, са лаганим костимима, ушао је у моду. Велики костими уступили су место лепршавим сценским одевним предметима, скројеним по узору на тунике древне грчке одеће.
Ципелице са високим потпетицама постепено су замењене сатенским ципелицама са равним ђоном.
Ципелице су причвршћивали за стопала дугим елегантним тракама.
Туту и пуанте
Плес у краткој балетској сукњици туту и ципелицама пуанте први пут је демонстрирала Марија Таљони 1832. године.
Сукњице туту су коришћене и у Русији, у балетима Маријуса Петипе.
Додавањем захтевнијих скокова, окрета, пируета и фуета, балетске сукњице су постале још краће.
Мушкарци су такође плесали носећи пуанте. Балетан Николај Домашев је то демонстрирао 1888. године у Бољшој театру.
Авангардни и модерни костими
Почетком 20. века, балетски костими су постали још смелији.
Балетан Вацлав Нижински се први пут појавио на сцени у уском трикоу 1911. године.
То га је коштало положаја у Царском позоришту: царица Марија Фјодоровна је присуствовала балету и била је увређена његовим појављивањем.
Касније, како је плес постајао технички захтевнији, тако је и одећа балетских плесача постајала једноставнија.
Данас, костимографи нису ограничени на одређени стил
У балету „Лабудово језеро“ и „Успавана лепотица“, балерине плешу у кратким туту балетским сукњицама.
Комплетна верзија текста (на руском језику) може се наћи на веб-сајту Culture.Ru.