10 совјетских авангардних плаката немог филма

©Мультимедиа Арт Музей
©Мультимедиа Арт Музей
Током двадесетих година прошлог века, совјетски дизајнери и уметници претворили су филмску рекламу у право уметничко дело. Плакати су привлачили гледаоце јасном геометријом, упечатљивим бојама и снажном уметничком драматичношћу.

Лењин је кинематографију прогласио „најважнијом од свих уметности“, па је плакат постао главно средство за привлачење пажње гледалаца. На тим „сликама са улице“ радили су најбољи уметници авангарде: Александар Родченко, Владимир и Георгиј Стенберг, Антон Лавински, Семјон Семјонов-Менес, Николај Прусаков, Михаил Длугач и други ствараоци чија су имена ушла у историју уметности и светског графичког обликовања.

Ево неких од тих ремек-дела:

1. „Ланци брака“, Герхард Лампрехт, 1924

©Мультимедиа Арт Музей
©Мультимедиа Арт Музей

2. „Симфонија великог града“, Валтер Рутман, 1927

©Мультимедиа Арт Музей
©Мультимедиа Арт Музей

3. „Мајка“, Всеволод Пудовкин, 1926

©Мультимедиа Арт Музей
©Мультимедиа Арт Музей

4. „Тајна воденице“, Лау Лаурицен, 1928

©Мультимедиа Арт Музей
©Мультимедиа Арт Музей

5. „Који од двојице?“, Макс Рајхман, 1926

©Мультимедиа Арт Музей
©Мультимедиа Арт Музей

6. „Турксиб“, Виктор Турин, 1929

©Мультимедиа Арт Музей
©Мультимедиа Арт Музей

7. „Ниниш“, Виктор Јансон, 1925

©Мультимедиа Арт Музей
©Мультимедиа Арт Музей

8. „Албидум“, Леонид Обољенски, 1928

©Мультимедиа Арт Музей
©Мультимедиа Арт Музей

9. „Дон Дијего и Пелагеја“, Јаков Протазанов, 1928

©Мультимедиа Арт Музей
©Мультимедиа Арт Музей

10. „Суђење за три милиона“, Јаков Протазанов, 1926

©Мультимедиа Арт Музей
©Мультимедиа Арт Музей

Више совјетских филмских плаката може се видети на изложби „Плакати који говоре: ремек-дела филмског плаката из двадесетих и тридесетих година XX века из збирке Александра Добровинског“, која се у оквиру манифестације „Фотобиеннале-2026“ одржава у московском Музеју мултимедијалне уметности.