Седам чињеница о чувеном Маријинском театру у Санкт Петербургу

1. Главни императорски театар руске опере и балета

Најпознатије руско позориште данас је свакако Бољшој театар. Међутим, много пре његовог отварања, 1783. године по указу Јекатерине Друге у Санкт Петербургу је основан императорски театар руске опере и балета. Позоришта су постојала и пре Јекатерине, али је управо она основала Дирекцију императорских театара. Позориште је било дворско, у ингеренцији поменутог ресора и финансирано његовим новцем. На репертоару је била италијанска опера и француске и руске драмске представе.  

Француски балетски мајстор Шарл Дидло стигао је у Петербург 1802. године и стао на чело балетске трупе императорских театара. 1847. године позван је још један француски кореограф Маријус Петипа који је одгајио неколико генерација професионалних играча и поставио више од четрдесет балета, учинивши руски театар једним од водећих у свету.

2. Марински театар је у почетку био... Бољшој

Историја Маријинског театра почела је изградњом Великог каменог театра у Санкт Петербургу 1784. године. Било је то прво стално позориште у Руској империји које је израсло у једно од највећих у Европи. Историјско здање, иначе, подсећало је на зграду московског Бољшог театра који је изграђен тек двадесетих година деветнаестог века. У Великом каменом театру Маријински театар је радио до 1886. године када је подигнута нова зграда. Велики камени театар је реконструисан и дат на коришћење Санктпетербуршком конзерваторијуму који се тамо налази и дан-данас.

Управо на сцени Великог каменог театра дошло је до ренесансе руске позоришне уметности. Осим француских и италијанских опера, извођене су и руске, рецимо одржана је премијера опере Михаила Глинке „Живот за цара“ и „Руслан и Људмила“. Нису изостале ни модерне поставке Петипа, „Корсар“, „Дон Кихот“, „Бајадера“ или „Жизела“. Петипа који је постао пријатељ са Петром Чајковским поставио је чувену „Успавану лепотицу“, „Крцка Орашчића“ и „Лабудово језеро“.

3. Име мењао више пута

Театар је добио име Маријински после преласка из Великог каменог театра на нову сцену где се и данас налази. Име је добио у част императорке Марије Александровне, супруге Александра Другог, велике поклонице позоришне уметности.

После револуције историјски назив театра више се није користио будући да никакво подсећање на царско наслеђе није било упутно. Од 1935. године добио је име револуционара Сергеја Кирова. Општеприхваћен је био кратак назив Кировски театар.

Историјско име Маријински театар враћено је 1992. године после распада СССР-а на иницијативу новог директора Валерија Гергијева. 

4. Валериј Гергијев на челу театра од 1988-е

Директор и уметнички руководилац театра је чувени диригент Валериј Гергијев који је на ту функцију дошао 1988. године. Занимљиво је да је он завршио Лењинградски конзерваторијум који се налази у реконструисаном здању Великог каменог театра.

Гергијев је од 1977. године био помоћник диригента у Кировском тетару, а потом постао главни диригент. Данас је он један од најугледнијих и најутицајнијих музичара у свету. 

5. Театар има три сцене у Санкт Петербургу

На иницијативу Гергијева отворена је сала Симфонијског оркестра. Пројектовао ју је француски архитекта Ксавије Фабр, а за акустику је био задужен јапански инжењер Јасухиса Тојота, познат између осталог и по сали „Волт Дизни“ у Лос Анђелесу и  „Зарјадје“ у Москви. Осим оригиналне акустике, аутентични декор су и органе, један од највећих инструмената на свету. 

Залагањем Гергијева 2008. године почела је и изградња нове сцене. Пројекат је урадио канадски архитектонски биро Diamond Schmitt Architects. Зграда је отворена за публику 2013. године изазвавши оштре критике због несклада са историјским изгледом града.  Међутим западни медији хвалили су дизајн, техничку опрему и акустичке специфичности. 

6. Легендарне поставке још увек се изводе

Маријински театар поштује баштину и чува историјске опере и балете инсистирајући на споју епоха. На овој сцени још увек се играју чувени балети  Маријуса Петипа „Корсар“, „Дон Кихот“, „Бајадера“, „Жизела“, као и старе опере Глинке и Чајковског или „Борис Годунов“ Модеста Мусоргског.

На репертоару су и кључне премијере двадесетог века, „Посвећење пролећа“ и „Петрушка“ Игора Стравинског, „Љубав према три поморанџе“ и „Ромео и Јулија“ Сергеја Прокофјева. 

Знак препознавања Маријинског театра су и новогодишње представе, балет Петра Чајковског „Крцко Орашчић“ и опера Родиона Шчедрина „Божићна бајка“. 

7. Био и остао „кућа“ најбољих солиста

Базу театра чине оперска и балетска трупа и оркестар. Овде су увек били ангажовани најбољи међу најбољима, чувене примабалерине Ана Павлова и Матилда Кшешинска, а на престижној сцени су играли и Вацлав Нижински, Рудолф Нурејев и Михаил Баришњиков. Међу операским певачима сијао је Фјодор Шаљапин.

У Маријинском театру и данас наступају само највећа имена. Чланица оперског ансамбла је велика звезда Ана Нетрепко, а балетског Дијана Вишњова.

Осим класике постављају се и савремене опере као што су „Записи лудака“, „Лолита“, експериментални балети попут „Варијација за два пара“, „Камера опскура“, „Завод Болеро“. Све представе имају феноменалну сценографију и виртуозну симфонијску пратњу.