5 дела руске књижевности која се најчешће цитирају

1. Александар Грибоједов „Невоља због памети“

Комедија о високом московском друштву прве половине 19. века. Младић се враћа у Москву после дугог одсуства и свима говори најружније ствари у лице. Као резултат тога, проглашавају га лудим.

• „Срећни људи не гледају казаљке сата“ (рус. - Счастливые часов не наблюдают.) - кажу о онима којима време лети неприметно.
• „Ум и срце нису усклађени“ (Ум с сердцем не в ладу) - када су емоционална и интелектуална сфера у сукобу.
• „Радо бих служио, али ми је мука од пузања“ (Служить бы рад, прислуживаться тошно) - кажу данас о себи они који игноришу корпоративну етику.
• „А ко су судије?“ (А судьи кто?) - о томе да нису баш „чисти“ они који доносе пресуде.
• „И дим отаџбине нам је сладак и пријатан!“ (И дым Отечества нам сладок и приятен!) – о љубави према отаџбини.

2. Александар Пушкин „Евгеније Оњегин“

Љубавни роман у стиховима о руском племству прве четвртине 19. века.

• „Што мање волимо жену, то јој се више допадамо“ (Чем меньше женщину мы любим, тем легче нравимся мы ей) – данас би рекли да је то тактика манипулатора.
• „Ко је видео живот и размишљао, не може да не презире људе“ (Кто жил и мыслил, тот не может в душе не презирать людей) – ... Одлучите сами да ли је тако.
• „Али ја сам обећана другом; бићу му верна заувек“ (Но я другому отдана; я буду век ему верна) – када жена не запоставља дуг према мужу због осећања свог обожаваоца. 
• „Састали су се. Талас и камен, стихови и проза, лед и пламен“ (Они сошлись. Волна и камень, стихи и проза, лед и пламень) – тако говоре о људима који упрокос дијаметралној супротности постају блиски пријатељи или чак супружници.

3. Иља Иљф и Јевгениј Петров „12 столица“

Хумористични роман о преварантима и авантуристима 1920-их година који трагају за дијамантима скривеним у једној од дванаест столица.

• „Ја ћу командовати парадом!“ (Командовать парадом буду я!) – тако говори онај који је себе поставио за вођу.
• „Лед се померио, господо поротници!“ (Лёд тронулся, господа присяжные заседатели!) – када се случај помера са мртве тачке.
• „Млада више није била млада“ (Молодая была уже не молода) – о невести која се удаје у зрелим годинама.
• „Немојте да ме учите како да живим, боље ми финансијски помозите“ (Не учите меня жить, лучше помогите материально) – када желите да вам неко ћутке да новац.
• „Аутомобил, другови, није луксуз, већ превозно средство“ (Автомобиль, товарищи, не роскошь, а средство передвижения) – о томе да је живот без аутомобила заправо прилично незгодан.

4. Михаил Булгаков „Мајстор и Маргарита“

Москву 1930-их посећује сам ђаво са својом пратњом, организује бал, а истовремено помаже једном несретном заљубљеном пару да заувек остане заједно.

• „Рукописи не горе!“ (Рукописи не горят!) – у преносном смислу: ништа не нестаје без трага.
• „Постоји само једна свежина – прва и последња. А ако је јесетра неке друге свежине, то значи да је трула!“ (Свежесть бывает только одна - первая, она же и последняя. А если осетрина второй свежести, то это означает, что она тухлая!) – када данас потрошач који жели да купи свеж производ. 
• „Никада ништа немојте да молите! Поготово од оних који су јачи од вас. Они ће сами понудити и сами ће вам све дати!“ (Никогда и ничего не просите! В особенности у тех, кто сильнее вас. Сами предложат и сами всё дадут!) – о томе да понос није толико незгодна особина. 
• „Чињеница је најтврдоглавија ствар на свету“ (Факт – самая упрямая в мире вещь) – о томе да докази нешто значе.
• „Говорити истину је лако и пријатно“ (Правду говорить легко и приятно) – једино што Руси то понављају када желе да кажу супротно: истина је тешка и непријатна.  

5. Басне Ивана Крилова

• „А Васка слуша и једе“ (А Васька слушает да ест) - када неко слуша савете, али поступа као и пре.
• „Јаки увек криве слабе“ (У сильного всегда бессильный виноват) - управо тако! 
• „Услужна будала је опаснија од непријатеља“ (Услужливый дурак опаснее врага) - о томе да није свака помоћ мудра одлука. 
• „Нисам ни приметио слона!“ (Слона-то я и не приметил!) - када неко не примећује очигледно.