
Жетва на платнима руских сликара (ФОТОГРАФИЈЕ)


Обично се раж, пшеница и јечам косе српом, а хељда, овас и грашак скоро увек косе косом.
Пре жетве често се одржавала верска поворка до Ниве, свештеник би је окрепио светом водицом и испраћао.


Жетва првог снопа називала се „зажинке“. Жене су излазиле на поље пре зоре. Избор „зажиншице“ играо је значајну улогу: жене које су се одликовале добрим здрављем и „лаком руком“. Прво класје жита су секле српом, везивале их у сноп и благосиљале у цркви.

Ови класови су се ћували до следеће године као залог за богату кућу и будућу добру жетву. Ов зрно је могло постати извор семенског зрна за следећу годину.

Током жетве, жетеоци су певали песме о животу. Тема плодности играла је важну улогу у жетви. На пример, било је забрањено везивати класова у снопове које је сакупиула друга жена, како се та не би лишила будуће деце.

Последњи неубрани класови су се везивали траком и остављали на пољу. Звали су се „браде“. Ритуал „пуштања браде“ изгледао је овако: класови су се везивали у косу, клањали се земљи са поклоном и жалбама, рачунајући на добру будућу жетву.

Крај жетве се звао „дожинке“. Последњи дан жетве прослављао се посебном прославом: свечана трпеза је била богата са погачом од новог брашна, медом и пивом.

Последњи сноп је такође играо веома важну улогу. Украшавао се тракама, носио се у село са песмама и стављао испод икона. У неким крајевима, сноп је поклањан стоци као посебна посластица.
Након жетве, млади су организовали прославе, игре и плесове. Хришћани су почели да се припремају за јесење радове.
