Жетва на платнима руских сликара (ФОТОГРАФИЈЕ)

Третјаковска галерија А. Венецијанов, „На жетви. Лето“, 1820
Третјаковска галерија
Словени су жали жито у августу, што је подразумевало многе ритуале који су били осмишљени да би се поштовали дарови хране, штитили се од лоше силе, очекујући следећу плодну жетву. Ове традиције су опстале до почетка 20. века. Руски уметници су радо укључивали у своје сижеје живот сељака и ову активност.
Руски музеј А. Венецијанов, „Жетеоци", 1820.
Руски музеј

Обично се раж, пшеница и јечам косе српом, а хељда, овас и грашак скоро увек косе косом.

Пре жетве често се одржавала верска поворка до Ниве, свештеник би је окрепио светом водицом и испраћао.

Руски мизеј Григориј Месоједов, „Време жетве", 1887.
Руски мизеј
Третјаковска галерија Иван Шишкин „Подне. Околина Москве“, 1869
Третјаковска галерија

Жетва првог снопа називала се „зажинке“. Жене су излазиле на поље пре зоре. Избор „зажиншице“ играо је значајну улогу: жене које су се одликовале добрим здрављем и „лаком руком“. Прво класје жита су секле српом, везивале их у сноп и благосиљале у цркви.

Константин Маковскиј, „Девојка са снопом“, 1880

Ови класови су се ћували до следеће године као залог за богату кућу и будућу добру жетву. Ов зрно је могло постати извор семенског зрна за следећу годину.

Таганрогска уметничка галерија Константин Маковскиј, „Ручак сељака у пољу“, 1871
Таганрогска уметничка галерија

Током жетве, жетеоци су певали песме о животу. Тема плодности играла је важну улогу у жетви. На пример, било је забрањено везивати класова у снопове које је сакупиула друга жена, како се та не би лишила будуће деце.

Зинаида Јевгењевна Серебрјакова, „Сакупљање хлеба“, 1910

Последњи неубрани класови су се везивали траком и остављали на пољу. Звали су се „браде“. Ритуал „пуштања браде“ изгледао је овако: класови су се везивали у косу, клањали се земљи са поклоном и жалбама, рачунајући на  добру будућу жетву.

Државма уметничка галерија П.М. Догадина у Астрахању Борис Кустодијев, „Жетва", 1914
Државма уметничка галерија П.М. Догадина у Астрахању

Крај жетве се звао „дожинке“. Последњи дан жетве прослављао се посебном прославом: свечана трпеза је била богата са погачом од новог брашна, медом и пивом.

Државна уметничка галерија П.М. Догадина у Астрахању Казимир Маљевич, „Жетелац“, 1912
Државна уметничка галерија П.М. Догадина у Астрахању

Последњи сноп је такође играо веома важну улогу. Украшавао се тракама, носио се у село са песмама и стављао испод икона. У неким крајевима, сноп је поклањан стоци као посебна посластица.

Након жетве, млади су организовали прославе, игре и плесове. Хришћани су почели да се припремају за јесење радове.

Третјаковска галерија Аркадиј Пластов, „Жетва“. 1945
Третјаковска галерија
<