Жетва на платнима руских сликара (ФОТОГРАФИЈЕ)

12. август 2025.

Словени су жали жито у августу, што је подразумевало многе ритуале који су били осмишљени да би се поштовали дарови хране, штитили се од лоше силе, очекујући следећу плодну жетву. Ове традиције су опстале до почетка 20. века. Руски уметници су радо укључивали у своје сижеје живот сељака и ову активност.

Обично се раж, пшеница и јечам косе српом, а хељда, овас и грашак скоро увек косе косом.

Пре жетве често се одржавала верска поворка до Ниве, свештеник би је окрепио светом водицом и испраћао.

Жетва првог снопа називала се „зажинке“. Жене су излазиле на поље пре зоре. Избор „зажиншице“ играо је значајну улогу: жене које су се одликовале добрим здрављем и „лаком руком“. Прво класје жита су секле српом, везивале их у сноп и благосиљале у цркви.

Ови класови су се ћували до следеће године као залог за богату кућу и будућу добру жетву. Ов зрно је могло постати извор семенског зрна за следећу годину.

Током жетве, жетеоци су певали песме о животу. Тема плодности играла је важну улогу у жетви. На пример, било је забрањено везивати класова у снопове које је сакупиула друга жена, како се та не би лишила будуће деце.

Последњи неубрани класови су се везивали траком и остављали на пољу. Звали су се „браде“. Ритуал „пуштања браде“ изгледао је овако: класови су се везивали у косу, клањали се земљи са поклоном и жалбама, рачунајући на добру будућу жетву.

Државма уметничка галерија П.М. Догадина у Астрахању

Крај жетве се звао „дожинке“. Последњи дан жетве прослављао се посебном прославом: свечана трпеза је била богата са погачом од новог брашна, медом и пивом.

Државна уметничка галерија П.М. Догадина у Астрахању

Последњи сноп је такође играо веома важну улогу. Украшавао се тракама, носио се у село са песмама и стављао испод икона. У неким крајевима, сноп је поклањан стоци као посебна посластица.

Након жетве, млади су организовали прославе, игре и плесове. Хришћани су почели да се припремају за јесење радове.

#руско сликарство #руска традиција