Иван Шишкин: Руска шума

1. Бор на стени, 1855

Ову скицу, коју је уметник направио као студент Московске школе за сликарство, вајарство и архитектуру, откупио је Руски музеј. Инспирисан успехом, Шишкин се преселио у Санкт Петербург, тадашњу престоницу, и наставио студије на Царској академији уметности.

2. Поглед на острво Валаам, 1859

Као студент, волео је да путује кроз камените, шумовите пределе Карелије и волео је да слика у природи. За ову слику, 1860. године добио је златну медаљу Академије и стипендију за путовање у Европу.

3. Поглед у околини Диселдорфа, 1865

Шишкин је насликао ову слику у Немачкој, по наруџбини колекционара Николаја Бикова. Као резултат овог рада, његова алма матер у Санкт Петербургу му је доделила титулу академика. Жудећи за родним пејзажима, уметник се убрзо вратио у Русију.

4. Раж, 1878

На једној од својих скица за ово платно, Шишкин је написао:

„Пространство,, пољопривредно земљиште. Раж. Божја милост. Богатство Русије.“

Заиста, тешко је замислити пејзаж сроднији руској души. Шишкин је упијао природу око свог родног града Јелабуге (сада у Републици Татарстан). Слика је била изложена на изложби Путника, где ју је купио Павел Третјаков.

5. Поток у брезовој шуми, 1883

Шишкин је остао у блиском контакту са путујућим уметницима, који су заступали реализам и народне теме, и често је учествовао у њиховим путујућим уметничким изложбама. Његов блиски пријатељ Иван Крамској, који је насликао неколико Шишкинових портрета, рекао је за свог колегу као пејзажисту:

„...он је далеко изнад свих осталих заједно...“

6. Угао зарасле баште, 1884

Диселдорфска школа сликарства усадила је Шишкину посебну љубав према неукрашеној страни природе. Његове скице које подсећају на фрагменте слика су ипак веома детаљне и рачунају се као самостална дела.

7. Шумска даљина, 1884

Шишкин је одувек био радохоличар, али га је породична трагедија још дубље гурнула у његов посао. Прво му је преминула супруга, мајка његове деце. Затим, након што се оженио други пут, доживео је исти болан губитак.

8. Храстови. Вече, 1887

Шишкинове слике из 1880-их показују како се његова уметност још увек развијала. Иако је већ био признат као мајстор сликарства, никада није престао да проучава природу.

„У уметничком подухвату, у проучавању природе, никада не можете затворити књигу, никада не можете рећи да сте је темељно савладали и да нема више шта да се научи“, написао је.

9. Јутро у боровој шуми, 1889

Убедљиво његова најпознатија слика. Дело су срдачно прихватили савременици, а познати колекционар Павел Третјаков га је откупио за своју галерију. У Совјетском Савезу (и данас), слика је била реплицирана на омоту слаткиша, тако да је сваки Рус препозна.

10. Зима, 1890

Шишкин је ретко сликао зимске теме, преферирајући зелену боју. Чак и на овом готово монохроматском платну, које на први поглед делује суморно, један од главних детаља је плаво небо.

11. На дивљем северу, 1891

Ова слика је оличење руског књижевног романтизма на платну. Име је добила по делу романтичног песника Михаила Љермонтова, за које је послужила као илустрација:

На дивљем северу, стоји сам
Бор на врху голог врха...

12. У шуми грофице Мордвинове. Петерхоф, 1891

Године 1892, почасни професор Шишкин позван је да одржи радионицу пејзажног сликарства у Императорској академији уметности.

13. Бродски гај, 1898

Само шест година касније, умро је баш за својим штафелајем. На овој, једној од својих последњих слика, Шишкин користи своју омиљену технику „орезивања крошњи дрвећа“. Тако шума делује још пространије, позивајући гледаоца да уђе унутра.