Пре 55 година потписан је Берлински споразум

Током више деценија ова енклава била је једно од жаришта напетости у односима између Совјетског Савеза и западних савезника. Над њом су контролу имале Сједињене Америчке Државе, Велика Британија и Француска, али је са свих страна била окружена територијом Немачке Демократске Републике. Потешкоће у њеном снабдевању, као и кретању становника у источни део града и назад, повремено су доводиле до различитих криза и сукоба.

Москва је предлагала да се Западни Берлин претвори у „демилитаризовани слободни град“, али би то за западне силе значило губитак важног адутa у срцу непријатељске територије. Истовремено, ни једна ни друга страна нису подржавале настојање Савезне Републике Немачке да енклаву званично прогласи делом своје територије, иако је област у пракси живела у складу са западнонемачким законодавством.

Дана 3. септембра 1971. године Сједињене Америчке Државе, Совјетски Савез, Велика Британија и Француска закључили су Четворни споразум о Берлину, који је представљао велики корак ка решавању вишедеценијске кризе. Стране су се договориле да све проблеме који би се убудуће појавили решавају „искључиво мирним средствима“, без употребе силе или претње.

Совјетски Савез је гарантовао несметан транзит цивила и робе између Западног Берлина и Савезне Републике Немачке преко територије Немачке Демократске Републике, а уређена су и правила за посете становника западног дела града Источном Берлину. Потписнице су потврдиле да енклава није део Савезне Републике Немачке, али јој је признато право да је представља на међународној сцени, осим у питањима њеног статуса и безбедности. Такође је предвиђено да у Западном Берлину буде отворен Генерални конзулат Совјетског Савеза, као и низ других совјетских установа.

Четворострани споразум је ступио на снагу 3. јуна 1972. године.