Зашто се Шлиселбуршка тврђава назива „руском Бастиљом“?

1. Импресивна по својој моћи и размерама, Шлиселбуршка тврђава се налази на Ореховском острву, 50 км источно од Санкт Петербурга, где река Нева истиче из језера Ладога. Основао ју је 1323. године кнез Јуриј Данилович, који је служио Новгородској републици.

2. Орешек, како се тврђава тада звала, требало је да заштити границе републике и заустави шведску експанзију. Управо овде, 1323. године, стране су закључиле Ореховски споразум, први споразум о граници у историји две државе. То није спречило Швеђане да заузму тврђаву 1348. године. Истина, Новгородци су је повратили само седам месеци касније.

3. Године 1352. изграђена је камена тврђава која је заменила дрвену. Њена скромна величина није задовољавала захтеве настајуће артиљеријске ере. Након што је Новгородска република анектирана од стране Москве 1478. године, утврђење је поново обновљено. Смештена дуж целог обода острва, са дебелим, моћним зидинама и кулама, тврђава је добила свој савремени изглед.

4. Године 1617, руска држава је предала Орешек Швеђанима. Тек током Великог северног рата 1702. године, трупе којима је лично командовао Петар I заузеле су тврђаву након 13-часовног напада. „Овај орах је био веома жилав, али, хвала Богу, успешно је разбијен“, рекао је тада цар. Наредио је да се тврђава преименује у Шлиселбург — „кључни град“ — што је отворило пут до ушћа Неве.

5. Након оснивања Санкт Петербурга и припајања јужне обале Финског залива Русији, Шлиселбург је изгубио свој стратешки значај и постао политички затвор. Овде су држани криви племићи и непожељни чланови царске породице. Међу првим „гостима“ тврђаве биле су сестра Петра I, Марија Алексејевна, и његова прва жена, Јевдокија Лопухина.

6. Цар Иван VI је практично цео свој живот провео у тамницама „руске Бастиље“, како је Шлиселбург постао познат. Свргнут од стране Јелисавете Петровне као бебу, убили су га стражари 1764. године током неуспелог покушаја да га ослободе. Имао је само двадесет три године.

7. Декабристи, који су 1825. године подигли неуспешан устанак против Николаја I, заједно са члановима руских револуционарних организација и борцима за пољску независност, чамили су у Шлиселбуршкој тврђави. Један од њих, пољски официр Валеријан Лукасински, провео је овде 37 година, што је најдужа затворска казна икада издржана на острву.

8. Године 1887, старији брат Владимира Лењина, Александар Уљанов, обешен је у Шлиселбуршкој тврђави. Као један од организатора „Терористичке фракције“ илегалне организације „Народнаја воља“, планирао је атентат на цара Александра III. Верује се да је његова смрт одиграла значајну улогу у подстицању будућег бољшевичког вође да прихвати револуцију.

Након успостављања совјетске власти, затвор је затворен, а тврђава је прво коришћена као поморска база, а затим као музеј револуције. Године 1941, била је приморана да се сети своје славне војне прошлости. 8. септембра, Група армија Север заузела је град Шлиселбург. Међутим, тврђава је остала нетакнута, а њен гарнизон се одупирао знатно надмоћнијим непријатељским снагама скоро 500 дана, све док опсада Лењинграда није пробијена 1943. године.