Ко је у Русији одликован орденом Јуде?
Одликовање које носи име Јуде Искариотског, Христовог издајника, установљено је у Русији почетком XVIII века и било је намењено само једном човеку — Ивану Мазепи, вођи Запорошке војске. Запорошка војска представљала је козачку област на простору данашње Украјине, која је у саставу Руске државе уживала известан степен самоуправе.
Мазепа је дуго важио за оданог и поузданог сарадника цара Петра I. Цар га је 1700. године одликовао Орденом Светог Андреја Првозваног, највишим државним одликовањем у Русији. Међутим, у Петровој политици јачања централне власти, хетман је убрзо препознао претњу козачким слободама и сопственом положају.
Током Великог северног рата против Шведске, одлучио је да пребегне краљу Карлу XII и започео је тајне преговоре са њим 1707. Мазепа га је позвао и његову војску у Украјину, где је обећао намирнице и пуну подршку становништва. Међутим, како се убрзо показало, само мали број Козака је подржао побуњеника.
Петар I је 1709. године наредио да се изради Орден Јуде, који је требало да замени Мазепин Орден Светог Андреја Првозваног. На одликовању је био приказан Јуда Искариотски обешен о јасику, док је пред његовим ногама лежало тридесет сребрника. На полеђини је стајао натпис:
„Проклет био син погибије Јуда, који се због среброљубља обесио.“
Мазепа, међутим, никада није примио ово одликовање. После пораза шведске војске у Полтавској бици, 8. јула 1709. године, побегао је на територију Османског царства, где је преминуо 2. октобра исте године. У том тренутку имао је седамдесет година.
Орден је потом, више као шалу него као званично одликовање, Петар I уручио кнезу Јурију Шаховском, који је на царском двору истовремено био дворска луда и доушник, али је, упркос томе, имао право да обавља високе државне дужности. Тај избор није био случајан: током Смутног доба почетком XVII века један од Шаховскових предака без оклевања је служио и законитим царевима и самозванцима. Шта се касније догодило са Орденом Јуде, до данас није познато.
