Валентина Орликова – једина жена на свету која је била капетан китоловачког брода
Валентина се први пут сусрела са морем са три године, када се њена породица преселила из Трансбајкала у Владивосток 1918. године. Тамо је студирала на Водном транспортном колеџу и радила у бродоградилишту. Касније се преселила у Лењинград и, непосредно пре рата, дипломирала је на одсеку за навигацију Института инжењера водног транспорта.
Током рата Орликова је служила као навигатор и помоћник капетана на бродовима који су пловили Балтичким морем и Северним леденим океаном. Превозила је терет и учествовала у евакуацији рањеника. Током 1942. и 1943. године, на пароброду „Двина“, извела је више пловидби до Сједињених Америчких Држава.
По завршетку рата вратила се на Далеки исток, где је наредних пет година била капетан китоловачког брода „Шторм“ — прва и једина жена на свету на таквом положају. За освајање новог риболовног подручја код Курилских острва одликована је Орденом Трудовог црвеног барјака.
„Та ситна и лепа жена имала је изузетно чврст карактер. Поштовали су је због њене стручности, а страховали од њене нагле нарави: знала је тако оштро да укори речима да се то дуго памтило. На командном мосту једва да јој се видела глава. Али је умела тако да уведе ред да би сви, већ после неколико минута, заборавили колико је ниског раста…“, сећали су се морнари Валентине.
Касније је Орликова наизменично обављала дужности на копну и одлазила на море, поставши прва жена капетан. Ни после одласка у пензију није се одвојила од мора — учествовала је у испитивањима нових бродова. Преминула је 1986. године, у седамдесетој години живота.
