Седам најчувенијих драгуља Русије

Kira Lisitskaya (Photo: Magnific; Yuri Somov, Sergey Pyatakov, Vladimir Vdovin, Evgeny Odinokov/Sputnik)
Kira Lisitskaya (Photo: Magnific; Yuri Somov, Sergey Pyatakov, Vladimir Vdovin, Evgeny Odinokov/Sputnik)
Дијамантски фонд у Москви чува јединствену колекцију драгоценог камења, међу којима се седам посебно издваја као историјско благо Русије. Некада су красили државне регалије руских владара и били неми сведоци најзначајнијих догађаја у историји земље.

1. Дијамант "Орлов"

-Евгений Одиноков / Sputnik
-Евгений Одиноков / Sputnik

Носи име грофа Григорија Орлова, који га је поклонио царици Катарини II 1773. године за њен имендан. Међутим, историчари спекулишу да је царица платила за дијамант из државне благајне — коштао је чак 400.000 рубаља. У сваком случају, Катарина је наручила да се дијамант од 189,6 карата угради у њен скиптар.  Совјетски минералог Александар Ферсман, након детаљног проучавања дијаманта, закључио је да је у питању ребрушени индијски дијамант „Велики Могул“, откривен 1650. године. Био је то највећи дијамант икада пронађен у Индији: његова оригинална тежина била је 787 карата.

2. Дијамант Шах

Tver gallery Катарина II са својим крунидбеним регалијама. У десној руци, царица држи скиптар. Портрет Алексеја Антропова, 1765.
Tver gallery

Године 1829, персијски принц је донео јединствени камен цару Николају I након што је руска амбасада у Техерану опљачкана, а писац и дипломата Александар Грибоједов убијен. Међутим, историчари верују да је драгуљ био део одштете коју је Персија платила Русији према Туркменчајском споразуму из 1829. године. Шах дијамант тежи 88,7 карата. Није брушен, само благо полиран и задржао је свој издужени кристални облик. Претпоставља се да је пронађен у Индији средином 15. века. На њему су угравирана имена три владара којима је припадао, сваки користећи другачију древну технику гравирања.

3. Портретни дијамант

Евгений Одиноков / Sputnik Скиптар и кугла на изложби „Национално благо Русије. Поводом 50. годишњице изложбе Дијамантског фонда“ у Државном историјском музеју у Москви.
Евгений Одиноков / Sputnik

Дијамантски фонд излаже златну наруквицу из 19. века са веома ретким дијамантом индијског реза – највећим познатим. Такви дијаманти се називају портретним дијамантима јер су се испод њих обично постављале обојене минијатуре. Овај посебан дијамант је портрет цара Александра I (1777–1825). Овај лепотан тежи 25 карата.

4. Шпинел на Великој царској круни

Владимир Вдовин / Sputnik Дијамант"Шах"
Владимир Вдовин / Sputnik

Ретки црвени шпинел тежине 398,72 карата краси Велику царску круну, направљену за царицу Катарину II 1762. године. Драгуљ је вероватно дошао у Русију из Кине почетком 18. века. У то време, златари су тврдили да је у питању рубин или корунд. Тек у совјетско доба стручно испитивање је потврдило да је заиста у питању спинел.

5. Колумбијски смарагд

Владимир Вдовин / Sputnik Писац Александар Сергејевич Грибоједов. Минијатура. Репродукција. Дијамантски фонд
Владимир Вдовин / Sputnik

Надимак „Зелена краљица“, тежак је 136,25 карата. Јединствени камен откривен је у Колумбији у 16. веку и, према речима стручњака, касније су га у Европу донели конквистадори. Смарагд је централни део броша, окружен кластерима дијаманата. Одликовање је било у власништву велике кнегиње Александре Јосифовне (1830-1911), супруге великог кнеза Константина Николајевича (млађег брата цара Александра II).

6. Цејлонски сафир

Юрий Сомов / Sputnik Златна наруквица са равним (портретним) дијамантом тежине приближно 25 карата. Тежина: 129,4 г. 1820. Псеудоготски стил. Мајстор јувелир Г. Екарт. Рестаурирао 1984. уметник-јувелир В. Николајев. Дијамантски фонд Руске Федерације у Московском Кремљу.
Юрий Сомов / Sputnik

Године 1862, цар Александар II је купио овај антички цејлонски сафир за своју супругу, Марију Александровну, на Великој изложби у Лондону. Јувелири су га затим уградили у прелепу златну брош са бројним дијамантима. Са тежином од 260 карата, сафир се сматра једним од највећих на свету. Брушење камена је јединствено, са преко 100 фасета које истичу дубину његове боје.

7. Хризолит

Сергей Пятаков / Sputnik Експонат из Дијамантског фонда Русије – Велика царска круна. Израдио Жереми Позије, 1762. Злато, сребро, дијаманти, бисери и шпинел. Тежина: 1993,80 грама.
Сергей Пятаков / Sputnik

Листа се завршава једним од највећих фасетизованих хризолита на свету, тежине преко 192 карата. Његова домовина је вулканско острво Зебергед у Црвеном мору. Неки истраживачи сугеришу да је управо овај камен „смарагд“ кроз који је римски цар Нерон гледао Рим док је горео.

Sputnik Дијамантска брош (златна и сребрна) са квадратним, тамнозеленим колумбијским смарагдом (друга четвртина 19. века) из Дијамантског фонда Руске Федерације. Овај степенасто брушени смарагд (16. или 17. век) тежи 136,25 карата и мери 4,5 цм x 3,6 цм. Један је од седам историјских каменова у Дијамантском фонду Руске Федерације.
Sputnik