Како су совјетски партизани терорисали нацисте

1. „Крв за крв и смрт за смрт! Кунем се свим средствима да ћу помоћи Црвеној армији у истребљењу бесних хитлеровских паса, не штедећи свој живот!“ — то је била заклетва совјетских партизана. Више од шест хиљада совјетских партизанских јединица деловало је иза немачких линија током Другог светског рата. Чак и пре савезничког искрцавања у Нормандији, нацисти су често борбу против њих називали „другим фронтом“.

2. Први су се појавили у јесен 1941. године. Међу њима су били војници Црвене армије, локално становништво и специјалне извиђачке јединице.

3. „Борба са партизанима била је тешка. Само једна ствар нам је помогла да преживимо: тврдоглавост.На крају крајева, нисмо само пуцали на Немце, већ смо заробили њихове возове са снабдевањем и дигли у ваздух. Дуго смо марширали! Од 10 километара дневно кроз непроходне мочваре и шуме. Спавали смо поред логорских ватри у селима, али само када смо имали времена и прилике, што је било веома ретко“, сећао се партизан Мајнхард Кринберг.

4. С времена на време, велике партизанске јединице су вршиле дуге препаде иза непријатељских линија, уништавајући им комуникације, опрему и људство. Године 1943, Стаљин је био толико импресиониран „Степским препадом“ капетана Михаила Наумова преко Украјине да је наредио његово унапређење у генерал-мајора.

5. Централни штаб партизанског покрета био је подређен Штабу Врховне команде, а партизани су, по правилу, своје главне операције координирали са Црвеном армијом. Тако су током Курске битке покренули операцију „Железнички рат“ у немачкој позадини како би уништили железничке пруге, што је приморало Немце да преусмере велике снаге како би их заштитили.

6. Партизани су с времена на време успевали да ослободе огромне територије и тамо створе такозване партизанске рејоне, са стотинама насеља у сваком, у којима је обновљена совјетска власт.

„На њиховој територији више није било људи који се нису борили против непријатеља. Неки су били део одреда, док су други помагали партизанима... Овде су живеле десетине хиљада људи, становници града су овде бежали од нациста, а партизани су се овде повлачили након борби са Немцима и саботаже непријатељских комуникација“, присетио се партизан Јаков Меншиков.

7. Немци су сурово кажњавали становништво због помагања партизанима. За смрт неколико њихових војника од стране партизана, могло је бити спаљено цело село. Периодично су извођене велике антипартизанске операције у којима су учествовале не само полицијске јединице и сарадници, већ и војска.

8. Након доласка Црвене армије, партизани на ослобођеним територијама придружили су се њеним редовима. „Војнички живот, као што знамо, строго је регулисан. У том погледу, партизанима је било много лакше. Тамо је све било лакше: једноставно сте учествовали у борбеним операцијама. Једино, ако бисте добили наређење били сте дужни да га извршите по сваку цену. И сви су то поштовали“, рекао је Крунберг. 

9. Совјетски партизани су се борили не само унутар СССР-а, већ и у иностранству. Хиљаде ратних заробљеника у Француској, Белгији и Италији побегло је из логора и придружило се покрету отпора. Са својом борбеном обуком и искуством, често су постајали практично једина снага способна да се одупре нацистима.