Како је Петар I држао Француску у наручју?
У пролеће 1717. године, руски цар је допутовао у Париз. Путовао је кроз Европу годину дана и коначно је стигао у Француску, где је требало да се састане са Лујем XV и његовим регентом, Филипом Орлеанским. Тај сусрет дворјани француског краља ишчекивали су са зебњом и страхом.
Руски цар је допутовао како би разговарао о важним политичким питањима: настојао је да Француска ускрати своју подршку Шведској, нудећи заузврат значајне привредне повластице у трговини са Русијом. Али, страх краљевих дворјана није био само због осетљивости теме, већ и у чињеници да је француски владар у том часу имао свега… седам година! „Хоће ли се уплашити високог руског цара?”
Штавише, дворјани су давно схватили да Петар није био неко ко игра по правилима. Био је склон нарушавању пута, није волео формалне вечере и генерално се понашао како му је воља. Сусрет са Лујем дворјани су намеравали да приреде у палати Тиљерије, осмисливши посебан свечани поредак. Али и овога пута руски цар поступио је по сопственој вољи. Одбио је да се настани у Лувр, изабравши гостионицу, и изјавио да ће се сусрет одржати управо тамо. Очевици су тврдили да је Петар подигао долазећег краља и пољубио га, изјављујући својим запањеним дворјанима: „Држим целу Француску у свом наручју!“
Срећом, млади краљ се нимало није збунио овим обраћањем, и наставили су разговор. Петар I је касније писао Катарини I: „Посетио сам краља, дете веома лепог изгледа и стаса.“
