Ко је окривљен за несрећу царског воза?
У октобру 1888. године, Александар III се враћао са путовања по Кавказу. Путовао је возом заједно са породицом, министрима и дворјанима. У близини станице Борки Курско-Харковско-Азовске железнице, воз је искочио из шина и срушио се. Двадесет једна особа је погинула, а скоро 70 је повређено. Царска породица је претрпела само модрице и огреботине.
Као узрок инцидента наведен је тероризам: бомбу је наводно поставила Народна воља. Друга теорија је била да је царев млађи брат, велики кнез Владимир, био заинтересован за његову смрт. Александар је наводно негде приметио: „Хвала Богу, и дечаци и ја смо живи. Колико ће Владимир бити разочаран!“
Катастрофа воза Борки, две исклизнуле парне локомотиве царског воза. Обратите пажњу на раскошну декорацију заставама и гирландама!
Врховни командант Гарде и Санктпетербуршког војног округа заиста је био близу престола. Године 1874, пре венчања са Маријом Александрином Елизабетом Елеонором од Мекленбург-Шверина, он је, заједно са својим братом и оцем, Александром II, потписао породични акт којим су дефинисана правила његовог брака. Ако би постао наследник престола, његова жена би морала да пређе у православље (она је одбила да напусти своју лутеранску веру). А 1881. године, његов брат га је именовао за регента — у случају његове изненадне смрти и док Николај не постане пунолетан.
Александар III, цар (1845-1894) са братом Владимиром Александровичем (1847-1909)
Међутим, нису пронађени докази за ову теорију. Александар и Владимир били су пријатељи целог живота, а гласина о умешаности великог кнеза у трагедију Боркија настала је из љубави оба Романова према грубим шалама.
