Како се Црвена армија борила за Крим у Другом светском рату

Крим је био од највећег стратешког значаја за СССР. Флота која је била тамо базирна контролисала је већи део Црног мора, а авијација са полуострва је могла да досегне нафтна поља Румуније, главног извора нафте за Трећи рајх.

Крим је освојила 11. армија генерала Ериха фон Манштајна уз подршку румунских савезника. 12. септембра 1941. године прве немачке извиђачке групе појавиле су се у области Перекопске превлаке која повезује полуострво са копном.

Командант одбране полуострва, генерал-пуковник Фјодор Кузњецов, направио је фаталну грешку: плашио се ваздушног или морског десанта, па уместо да концентрише снаге у области превлаке, расуо их је дуж целе обале.

Ипак, совјетске трупе су више од месец дана успевале да одбијају непријатељске нападе. Тек 28. октобра немачко-румунске трупе су продрле на Крим.

До 16. новембра непријатељ је заузео цело полуострво, са изузетком главне базе Црноморске флоте - Севастопоља. Немци су пробили одбрану града на неколико праваца, али су их значајни губици приморали да обуставе офанзиву. Други јуриш средином децембра такође је завршен без резултата.

Крајем 1941. године совјетска команда је искористила чињеницу да су Манштајнове снаге биле заглављене у опсади Севастопоља и искрцала трупе на Керчком полуострву.

„Брод је био препун људи, падобранци су стајали једни поред других, пловило је било тик уз обалу, момци су искочили на земљу, након чега се наш брод вратио у море, а затим смо скрупљали другу групу. Непријатељ је отворио јаку ватру. Неколико десантних бродова је потонуло пред мојим очима“, сећао се морнар Василиј Анхимов.

Совјетске трупе су ослободиле Керчко полуострво и држале га до средине маја 1942. Немци су, међутим, повратили контролу над њим. Овај пораз је приближио пад Севастопоља: 3. јула, Црвена армија је напустила град.

Совјетске трупе су се вратиле на полуострво крајем 1943. Током јесењих битака пробиле су се до превлаке и блокирале 17. немачку армију на полуострву. Истовремено, поморски десант је успео да заузме мостобран на Керчком полуострву.

8. априла 1944. године почела је Кримска офанзивна операција. Совјетске трупе су снажним ударцима пробиле одбрану и јуришале дубоко у полуострво. Севастопољ је постао последњи центар отпора.

„У облацима прашине и чађи од граната и мина наши војници и непријатељ су се повремено сукобљавали прса у прса... Три пута су ровови мењали власнике. Све је горело свуда около, али непријатељ тврдоглаво није напуштао прве положаје“, написао је маршал Пјотр Кошевој у својим мемоарима.

12. маја Севастопољ је потпуно ослобођен. Црвеној армији је требало само 35 дана да поврати Крим.