Добровољно друштво за помоћ војсци, авијацији и морнарици: 75

Од својих најранијих година, Совјетски Савез је био окружен непријатељским капиталистичким силама и живео је у ишчекивању непосредне инвазије. Власти су сматрале кључним да се грађани припреме за одбрану и стекну потребна војна знања без прекида рада.

Ову улогу су испуњавале разне одбрамбено-патриотске организације, које су се 1927. године спојиле у Друштво за помоћ одбрани, авијацији и хемијској изградњи. Образовне институције ове организације подучавале су гађање, летење, тактику и пројектовање тенкова. Најбољи совјетски пилоти Другог светског рата и истакнути конструктори авиона започели су своје каријере у овим институцијама.

Убрзо након рата, организација је подељена на Добровољна друштва за помоћ војсци (ДОСАРМ), авијацији (ДОСАВ) и морнарици (ДОСФЛОТ). Међутим, због дуплирања функција, овај потез је сматран неуспешним, и 20. августа 1951. године су спојени у ДОСААФ — Добровољно друштво за помоћ војсци, авијацији и морнарици.

ДОСААФ је обухватао неколико стотина хиљада организација, основаних у фабрикама, погонима, колективним фармама и образовним институцијама. Грађани су обучавани за противваздушну одбрану и хемијско ратовање, и добијали су основна знања из војно-техничких, поморских и ваздухопловних специјалности. Млади људи су похађали војне спортске кампове, придруживали се одредима младих пријатеља граничара, морнара или пилота и учествовали у великим војним спортским играма „Зарница“.

ДОСААФ је играо важну улогу у друштву. Имао је своју повељу, заставу и амблем. Издавао је новине и књиге, производио војнообразовне филмове, па чак и организовао лутрију, чији је приход ишао на изградњу ауто-школа, спортских комплекса и студентских домова. Ако је на почетку активности Друштва број његових чланова прелазио 11 милиона, онда је до краја Совјетског Савеза достигао 107 милиона људи.