Како је „Мали пут живота“ помогао Лењинграду да преживи Други светски рат
Многи знају за „Пут живота“ преко језера Ладога — једину везу која је повезивала Лењинград, окружен нацистима, са остатком Совјетског Савеза. Он је обезбеђивао залихе хране изгладнелом граду и евакуисао његове становнике на копно. Мање познат је „Мали пут живота“ — мрежа рута које повезују метрополу са острвима Финског залива и мостобраном Оранијенбаум.
Овај мостобран, дугачак 65, а широк 25 километара, на јужној обали залива, Црвена армија је задржала у својим рукама током жестоких борби у јесен 1941. године. Одсечени део фронта имао је изузетно велики значај за одбрану Лењинграда, јер је на себе привлачио део снага Групе армија „Север“. Снабдевање се одвијало воденим путем, као и снабдевање војнопоморске базе Кронштат на острву Котлин и удаљених совјетских упоришта на острвима Сескар и Лавенсари.
Крајем новембра залив је окован ледом, па је започета изградња ледене саобраћајнице. Прва колона возила кренула је 17. децембра 1941. године. Растојање између мостобрана и насеља Лисиј Нос код Лењинграда износило је 24 километра, а камиони су га прелазили за шест часова. Саобраћајница је била у употреби непрекидно, али се настојало да се вози ноћу како би се избегла непријатељска ватра. Колоне су штитили кронштатски утврђени објекти, као и буери — једрилице са клизачима, митраљезима и посадама наоружаних војника, које су јуриле по залеђеној површини залива.
Посебан изазов било је снабдевање гарнизона на Сескару и Лавенсарију. „Мали пут живота“ за њих је почињао на западном крају мостобрана Оранијенбаум и протезао се дуж обале коју су окупирали Немци. На око 75 километара камиони су возили готово потпуно без светла, готово насумице, пажљиво пратећи групу извиђача која се кретала испред њих.
Почетком новембра 1943. године, јединице 2. ударне армије почеле су тајно да се пребацују на мостобран: 53.000 војника, 2.300 возила, 214 тенкова и 700 топова и минобацача. 14. јануара почела је операција „Јануарска грмљавина“, током које је Црвена армија потиснула непријатеља из Лењинграда и потпуно деблокирала град. Трупе са мостобрана Оранијенбаум прве су покренуле офанзиву. Ово је буквално запањило нацисте — нису могли ни да замисле да Руси могу тајно да распореде тако моћну ударну снагу на овом малом, изолованом делу обале.
