Зашто су црвеноармејци добијали по сто грама вотке дневно?

Прозор у Русију

22. август 2025.

Традиција давања алкохола војницима „за храброст“ постојала је у руској армији од давнина. Још у 18. веку за време борбених дејстава војницима су следовале три чашице „пшеничног вина“ недељно.

Традиција конзумирања алкохола враћена је у војску у време рата против Финске. У јануару 1940. године народни комесар одбране Климент Ворошилов предложио је да се војницима и командирима дневно даје по сто грама вотке и педесет грама сланине, како би се загрејали у суровим зимским условима. Тенкистима је припадало дупло следовање народног комесаријата, а пилоти су често добијали коњак.

После рата против Финске укинуто је давање алкохола у војсци да би годину и по дана касније поново било уведено. Декретом Државног комитета одбране под бројем 562 од 22. августа 1941. године за војнике на првој линији фронта, оне које су били у непосредном контакту са непријатељем, било је предвиђено по сто грама вотке јачине четрдесет степени.

Редовно следовање алкохола требало је да помогне војницима да се изборе са огромним стресом под којим су били у почетном, најтежем за СССР, периоду рата против нацистичке Немачке. Осим тога, управо јако алкохолно пиће са великим процентом алкохола брзо се разграђивало у људском организму, претварајући се у велику количину енергије и омогућавајући брзу надокнаду велике потрошње енергије.

„Сећам се да се вотка делила пред напад“, сведочио је војник Александар Гринко. „Старешина је ишао са чутуром по рову и ко је хтео сипао је себи. Пили су превасходно млади људи. А онда нажалост и гинули. Они који би преживели после неколико борби, према алкохолу су се крајње опрезно односили“.

„Без алкохола није било могуће победити“, речи су старијег лајтнанта Фјодора Иљченка који је у Стаљинграду заробио фелдмаршала Фридриха Паулуса. „Фронтовских сто грама вотке постали су драгоценији од граната и спасавали војнике од смрзавања, будући да су многе ноћи проводили на чистини и земљи“.

„Првих година трампио сам пиће за шећер“, говорио је митраљезац Михаил Ларин. „Када је старешина делио по сто грама вотке, војници су обилазили око мене ко гуске, тако да сам се трампио са тих сто грама алкохола“. „Нас, омладинце, тих сто грама мало је занимало, далеко више смо се интересовали за храну“, речи су гардијског наредника Георгија Велминова.

После победе сто грама вотке које је прописао Народни комесаријат укинути су у Црвеној армији.