Пре 70 година, прва унутрашња станица отворена је на Антарктику

Борис Јегоров

27. мај 2026.

Репродукција слике уметника Игора Рубана „Пионерска станица“.

Юрий Иванов/Sputnik

Истраживачке станице су грађене искључиво на обали Антарктика, где је логистика лака, а клима релативно блага. СССР је први основао унутрашњу станицу, што је представљало прави изазов.

„Пионерскаја“ је изграђена 375 км од обале на надморској висини од 2.741 метар. Радови су извођени на температурама од -55 степени Целзијуса и јакој снежној олуји, са видљивошћу смањеном на 20 метара због снежне прашине. Станица је званично отворена 27. маја 1956. године.

Поларни истраживачи су морали да живе и раде у изузетно суровим условима. Температуре су падале на -64 степена Целзијуса, а због непрестаних снежних олуја, „Пионерскаја“ је увек била прекривена дебелим слојем снега. Један од поларних истраживача се присетио своје посете станици: „Спуштамо се стрмим степеницама у снег. Људи живе на дубини од осам метара. Степенице воде до предворја који повезује две мале куће. Једна служи као стамбени простор, радио соба и истраживачка канцеларија. У другој се налазе кухиња, трпезарија и библиотека. Неколико тунела води од предворја до разних павиљона где су инструменти смештени у снежним нишама... У једној од снежних пећина, зуји мотор, производећи струју...“

Антарктик. 1959. Распоред научних павиљона и стамбених просторија затрпаних снегом на совјетској истраживачкој станици Пионерскаја. Тачан датум фотографије није познат.

TASS

Станица је првобитно била замишљена као привремена. У јануару 1959. године, након спровођења научних истраживања, затворена је како би се фокусирала на развој друге унутрашње станице, Восток, која се налази 1.260 км од обале и наставља да ради и данас.