Пет неизоставних детаља сваког совјетског стана

1. Сет посуђа 

„Цвеће и музика“ И.С. Орловске. Свесавезна изложба „Декоративна уметност народа СССР-а“.

Порцелански сет  — за вечеру, чај или кафу — сматрао се основном, али вредном куповином. Били су скупи и тешко их је било набавити, често су се набављали преко познаника. Лепо посуђе се ретко користило у свакодневном животу; обично се стављало на сто за посебне прилике, а понекад се никада није вадило из комоде.

Совјетски космонаут Јуриј Гагарин доручкује у свом стану.

У просеку, сет за чај за шест особа је укључивао више од десет предмета: шоље, тацне, сам чајник, бокал за млеко и посуду за шећер.

2. Кристал од посебног значаја

Производи фабрике кристала Гусев. Основао је специјалиста за стакло А. В. Маљцев.

Поседовање кристалних предмета за дом и посуђа за сто сматрало се престижним у Совјетском Савезу. Чувани су на видном месту, у комоди испод стакла, поред порцеланских сервиса, и изношени су само у посебним приликама. 

Прослава у дому Фариде Аскарове. Ташкент, Узбекистанска ССР

Совјетске фабрике су производиле кристалне чаше, чиније за салату и вазе, декантере и бокале, чиније за кавијар и харингу, чиније за слаткише и посуде за воће. Поред провидног кристала, производио се и обојени кристал. Различити метали и њихови оксиди су обојили стаклено посуђе у разне нијансе: злато је давало црвену, кобалтно плаву, а манган љубичасту.

3. Порцеланске фигурице

Порцеланске скулптуре. Производно удружење Гжел. Раменски округ.

Године 1957, СССР је лансирао први вештачки сателит, означивши почетак свемирског доба. Мале фигурице ракета и космонаута, као и бисте Јурија Гагарина и Германа Титова, појавиле су се у собама совјетских грађана. Фабрика порцелана Дмитров произвела је фигурицу „Белка и Стрелка“ у част првих животиња које су одлетеле у космос. 

Јапанска новинарка Ајако Ишигаки (десно) у посети Валентини Гагарин, супрузи совјетског космонаута Јурија Гагарина. Валентина Гагарин показује својој гошћи стони сат „Космос“, поклон Сердобске фабрике сатова првом космонауту.

4. Теписи на зидовима

До 1960-их, теписи су сматрани луксузом. Совјетске собе су биле украшене танким теписима, обично са приказима животиња, најчешће јелена. Чак и када су теписи постали приступачни масама, били су прилично скупи. Дебели теписи са шарама у оријенталном стилу бирани су пажљиво, и ретко су постављани на под, обично су качени на зид.

Овај декоративни предмет имао је и практичну вредност. Теписи су куповани не само због статуса већ и из практичних разлога. Пригушавали су звукове, прикривали несавршености у завршној обради, а такође су помагали у изолацији просторија. Туркменски теписи су сматрани једним од најфинијих.

5. Абажури

У совјетским становима доминирали су абажури са геометријским, ботаничким или цветним мотивима, украшени ресама. Боја и текстура тканине обично је бирана тако да се слаже са декорацијом, али нијансе црвене, ружичасте, наранџасте и жуте биле су чешће јер су бацале меку, топлу светлост. Понекад су домаћице саме шиле абажуре, користећи шаблоне и упутства из часописа.

Тренер женске тениске репрезентације СССР-а Олга Морозова са кћерком Катјом код куће у Москви.

Прочитајте целу верзију чланка на руском језику на веб-сајту Култура.РФ: https://www.culture.ru/materials/258670/primety-vremeni-sovetskaya-kvartira-1950-60-kh-godov