Одакле амерички нерц у Русији?

Ово је један од крзнених предатора који се традиционално ловио у Русији, заједно са самурима и великим ласицама. Међутим, данас се у дивљини најчешће не налази аутохтони европски нерц, већ амерички.

Све је почело 1923. године, када је СССР одлучио да их узгаја због њиховог вредног и лепог крзна. Први амерички нерц, скоро двоструко већи од европског, увезен је са немачких фарми. Овај „амерички нерц“ достизао је метар дужине, укључујући реп, и могао је тежити до 2 килограма. Совјетски одгајивачи развили су бројне варијације боја, што је успех узгоја учинило огромним.

Међутим, испоставило се да животиње нису биле само лепе већ и интелигентне: почеле су да беже из својих кавеза и насељавају околна подручја. Научници су то приметили и одлучили су да их намерно пусте у дивљину као експеримент како би обогатили фауну.

Године 1928, три хиљаде јединки пуштено је у 19 региона земље где је живео европски нерц. Затим, одлучили су да их преселе на Сибир и на Далеки исток, где раније нису постојали. Током неколико деценија, око 20 хиљада једники пуштено је у дивљину. Штавише, они су наставили да беже са фарми крзна. На пример, у Карелији је између 1950-их и 1980-их, око 10 хиљада животиња побегло из кавеза.

За разлику од европског нерца, „амерички“ нерц се показао као прилагодљивији суровим условима; и не само да се успешно учврстио на новим пределима, већ је и почео да истискује домаће врсте. Данас нова врста доминира практично целом шумском зоном европског дела Русије, јужног Сибира и Приморја.