Шта се дешава у Русији у току пада царства Астека?
13. августа 1521. године, шпански конквистадор Ернан Кортес и његови индијански савезници, освојили су Теночтитлан након дуге и тешке опсаде. Освајачи су опљачкали град и сравнили га са земљом. Падом престонице, некада моћна астечка држава је такође пропала.
У то време, Василије III, отац Ивана IV Грозног, владао је руском државом и значајно проширио границе земље: Псков и Смоленск су припојени 1510-их, а Рјазањска кнежевина 1521. године.
У својој борби за централизацију власти, Василије III није толерисао отпор бојара или цркве. На пример, митрополит Московски и Све Русије Варлаам, који је био неугодан владару, протеран је у манастир 1521. године.
Јуриш на теокали од стране Ернана Кортеса
Исте године почео је рат против Казањског каната. У априлу је Сахиб Гирај, млађи брат кримског кана Мехмеда I Гираја, уз подршку становништва Казања, збацио промосковског владара Шаха Алија и поклао руски одред. По ступању на престо, објавио је рат Василију III.
Старији брат је подржао млађег и, током лета, са великом војском напао руску територију. Док су Шпанци јуришали на Теночтитлан, кримски одреди су пустошили околину Москве. Тек када се Василије III обавезао да ће му редовно плаћати данак, Мехмед I Гирај је повукао своје трупе из престонице.
Кримска војска је опустошила Николо-Угрешки манастир
